Једини затвор оријенталног типа у Бугарској подигнут је 1854. године у Великом Трнову, за потребе османлијске власти. Од 1854. до 1954. године коришћен је као етапни затвор. Овде су спровођени многи бугарски револуционари које су након кратког времена одводили на суђење у Русеу или Софији.
„Први покушај обнове зграде и стварања музејске поставке учињен је 1960. године. 1985. је ова троспратница затворена, али је 1989. збирка преосмишљена и у свом данашњем облику постоји од 2006. године,“ прича доц. Светла Атанасова, главни уредник Одељења за проучавање историје Бугарске XV-XIX в. Регионалног историјског музеја у Великом Трнову.
„Тада је обновљен део хапсане који је изграђен у доба Националног препорода, док су у приземљу изложене справе за мучење и убијање, а описане су и најчешће коришћене методе мучења. На другом спрату су рестаурисане три ћелије и посетиоци овде могу осетити аутентичну атмосферу, да виде предмете и алате које су затвореници користили те завире у пет скучених просторија које су служиле за самице, чији су чести гости били борци за национално ослобођење.“
Револуционари Филип Тотју и Захари Стојанов, војвода Стефан Караџа, учесници у Априлском устанку из 1876. године Тодор Каблешков, Тодор Кирков и други само су нека од имена бораца за слободу који су се обрели у Трновском затвору.
„2006. године су наши стручњаци прикупили информације о свим овим људима,“ каже доц. Атанасова и додаје: „Оно што је најдрагоценије у музеју јесте аутентична атмосфера. У овом затвору је од 27. до 31. децембра 1872. године у засебној ћелији до одвођења на суђење у Софији лежао и Васил Левски. Сачуван је првобитни амбијент ћелије која му је додељена.
Ту је и ћелија у којој је био затворен Филип Тотју, једини бугарски војвода и бунтовник који је успео да побегне из затвора (1858). Направљена је реконструкција бекства: представљен је поклопац који је прекривао отвор тунела који је он прокопао из ћелије.“
Велико Трново је одиграло битну улогу у борби бугарског народа за национално ослобођење. Ово је последња престоница пре коначног пада Бугарске под турску власт крајем 14. века. У души и срцу бугарског народа је Трново било и остало вечита престоница Бугарске.
„У овом граду су формирани револуционарни комитети који су потом прерасли у унутрашњу револуционарну организацију. Ово је родни град Стефана Стамболова који је имао кључну улогу у национално-ослободилачким покретима. За време Руско-турског рата је главно седиште ген. Гурка било у селу у околини Трнова. Некадашња престоница Бугарске носи историјски континуитет и не треба да нас чуди што су у овом граду усвојени закони младе Кнежевине Бугарске,“ рекла је доц. Светла Атанасова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: museumvt.comС благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..
Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..