Бугарска баница се нашла међу 50 најукуснијих јела са сиром на свету. Познати светски атлас хране TasteAtlas јој је одредио престижно 5. место, а на ранг-листи су још два бугарска специјалитета – шопска салата (на 14. позицији) и овчарска салата (на 41. позицији)
У различитим деловима Бугарске баница се спрема на различите начине па је и укус понекад другачији, каже у разговору са Данаилом Коновим из регионалног програма БНР „Радио Софија“ проф. др Ана Кочева, руководилац Секције за дијалектологију Института за бугарски језик при Бугарској академији наука (БАН).
У то су се она и њене колеге увериле, приликом свог путовања по Бугарској у вези са израдом интерактивне кулинарске мапе. „Баница је уобичајени бугарски назив за ово пециво, али може се још срести под називом „млин“, што у различитим бугарским дијалектима значи и „баница“, каже проф. Кочева и додаје:
„А ако се налазите у Родопима и неко вам говори о клину, имајте у виду да је реч о баници, иако је тамо спремају са надевом од пиринча. „Зелник“ је такође назив за баницу на целој бугарској језичкој територији, али немојте мислити да се у њега ставља купус (бел. прев. – проф. Кочева наглашава то с обзиром да је на бугарском језику купус „зеле“, а кад чујемо реч „зелник“ што би на српском било „зељаник“, "зељаница", можемо помислити на „зеле“ – купус). „Зелник“ је баница са зеленишем. И мада се у неким местима зелник заиста спрема са надевом од купуса, али киселог купуса, најчешће зелник значи баница са спанаћем, штавељем, лободом, кисељаком итд.“
Познате су и млечна, развучена, лења, јалова баница итд. А најстарија реч која се на нашем поднебљу користи за баницу јесте „гибаница“, а карактеристична је за Видин и његову околину. Распрострањени су и називи из турског језика, на пример бурек, педја или пидја итд, јер:
„Ми говоримо о бугарској традиционалној кухињи, али она је у великој мери балканска. У ствари, она је оријентална… Могли бисмо говорити о кулинарским балканизмима“, каже проф. Кочева.
Баница је несумњиво најтрадиционалније бугарско јело а повезана је она и са празничном трпезом. Није случајно што се она нашла међу првих 5 јела са сиром на свету – њоме бугарска национална кухиња привлачи наше стране госте, сматра проф. Кочева.
Извор: Интервју Данаила Конова, „Радио Софија“ – БНР
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: TasteAtlas, БГНЕСБугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан. Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум, организује се свечана литија са чудотворном иконом Светог Николе која иде до пристаништа, где се..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..