Њих двоје су се пре 20 година упознали у једном белгијском парку са пешчаним фигурама. Он је тада у песку направио 19-метарску скулптуру божанства, а она је, тик поред њега, израдила фигуру богиње. У једном тренутку су им се погледи срели и они су схватили да су сродне душе. Отада су нераздвојни. Реми и Пол Хогард су међу стотинак стваралаца на планети који се професионално баве вајањем пешчаних фигура. Позиви и наруџбине стижу са свих страна, тако да је до сада овај уметнички тандем обишао преко 30 земаља.
Он је Британац, а она – Холанђанка, а одлучили су да живе у Бугарској. Имају кућу и земљиште, а када не ствара пешчане чаролије, пар ужива у природи спајајући корисно са пријатним на фарми у селу Михајлово.
Говоре добро бугарски језик и тврде да је Бугарска њихова домовина, место на које се увек врате како би напунили батерије. Пол признаје да их је пандемија коронавируса и изолација натерала да преиспитају свој стил живота:
„Једини начин да помогнете себи јесте да помогнете другима. Тако смо једног дана, у време пандемије, отишли на плажу у Бургасу и почели смо да вајамо скулптуре од песка само да бисмо измамили осмехе на лица људи. И они су на нашу уметност узвратили љубављу. Због тога смо се много боље осећали. Та енергија нас и данас покреће, нас и нашу публику, а то је веома лековито. Зато смо и даље на плажи у Бургасу, јер желимо да наставимо да стварамо скулптуре и уметност у Бугарској,“ каже Пол.
Уметнички двојац, који је креирао на хиљаде пешчаних фигура широм света и добио признање енглеске краљице, инспирацију црпи из живота у Бугарској. „А када наиђете на једну тако богату историју и културу, треба јој одати дужно поштовање, поделити је и промовисати,“ тврди Пол.
Скулптори су недавно, поводом обележавања 150. годишњице погибије Васила Левског, становнике и госте Бургаса обрадовали пешчаном креацијом Апостола слободе. „Претходно смо се упознали са животом и делом Левског, знамо да су многе улице назване по њему, велик је и број споменика подигнутих њему у част. Бугари га обожавају скоро колико и Христоса! Стога смо одлучили да их обрадујемо,“ каже Реми. Његов рад је наишао на невероватан одјек. И још:
„Ове године смо на Богојављење, када је свештеник са кеја бацио крст у море, на плажи направили огроман крст од песка, који је наишао на велико одобрење грађана Бургаса. За Дан заљубљених смо направили велика срца у песку и људи су долазили да се сликају са њима. Затим смо извајали скулптуру Левског, а 1. марта смо становнике лучког града „закитили“ пешчаном мартеницом. Мартенице смо први пут видели у Бугарској. Баш су лепе и симболизију женско и мушко начело која су испреплетена у загрљају.“
Сан Реми и Пола је да отворе Музеј пешчаних скулптура, као и Академију пешчане уметности у Бугарској на којој ће се организовати креативне радионице за децу и младе, који ће уз помоћ америчко-холандског пара израсти у будуће резбаре. „Волео бих да се у потпуности посветим вајарству, као и да све своје знање и искуство пренесем младим људима,“ каже Пол и закључује:
„Ја нисам рођен у Бугарској, али су Бугари моја браћа и сестре и планирам да останем овде, са њима. Обожавам бугарску културу, планине, море, бугарски крајолик уопште. И не, нема тога што ми се не допада у Бугарској!“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије и видео: Реми и Пол Хогард
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..