Наша земља је имала представнике и на дебати у Европском парламенту, где је потписана резолуција којом се Москва позива да ослободи руске опозиционаре.

„Владимир Кара-Мурза је осуђен на 25 година затвора због наводне издаје. Његов злочин за ову апсурдну реченицу – да отворено говори у име милиона који се не слажу са ратом у Украјини“, рекао је наш европосланик из „Обновимо Европу“ Илхан Кучук.

Поводом пресуде – за БНР, руски политиколог Дмитриј Орешкин је прецизирао:

„Тешко да се може говорити о неком свесном и рационалном циљу. Пре се ради о рашчишћавању рашуна (...) Друго, ово је наравно манифестација личног става. Систем је замерио Кара-Мурзи јер је нарушио принципијелну и темељну идеју на којој је изграђена Путинова Русија. Принцип се зове „Коруптивно куповање лојалности“ – власт вам омогућава да крадете све док сте лојални. У тренутку када почнете да нервирате систем, он из сефа извлачи фасциклу у којој пише да сте урадили то и то. А ако се понашате како треба, систем не уклања фасциклу.“

„Ова нечувена одлука суда је још једна демонстрација политичке злоупотребе правосудног система у Русији. Солидарни смо са Владимиром Кара-Мурзом, Алексејем Наваљним, Иљом Јашином и свим оним Русима који су прогањани, затварани или застрашивани због борбе за људска права и против режима. Русија такође мора да обезбеди приступ здравственој заштити за све оне који се налазе у затвору“, позвала је европска комесарка за здравство Стела Киријакиду.

„У Русији није остало много људи који јавно критикују рат и, пре свега, изјављују солидарност са Украјином. Владимир Кара-Мурза је један од њих – храбри публициста који је вођен жељом да створи бољу државу. Као и наш, и његов је циљ Слободна Русија!“, истакла је немачка европосланица из партије Зелених Виола фон Крамон-Таубадел током дискусије, а ирски европосланик ирске, припадник левице Мик Волас је додао:

„Позивамо Русију да ослободи Наваљног и Кара-Мурзу! Позивамо Комисију да апелује на ослобађање Џулијана Асанжа! Нико не треба да буде у затвору због тога што говори истину!"

„Путинове канџе постају све дуже и заривају се све дубље! У тренутку када чујемо да је одговоран за злочине против човечности у Украјини – покушава да ућутка опозицију у Русији“, нагласио је шведски европосланик из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Евин Инсир.

Посланици Европског парламента су на дебати инсистирали да се одговорни за хапшења и кажњавање опозиционара у Русији уврсте на санкциону листу Европске уније, а жртве – заштићене европским законом због кршења људских права.

Европосланик из „Обновимо Европу“ Гај Верховстад такође је истакао захтев за уврштавање на санкциону листу :

„Још пре два месеца Американци су увели санкције по закону Магнитског за овај случај. А ми још увек чекамо! Позивам господина Бореља и министре спољних послова да што пре усвоје санкције према закону Магнитског за случајеве Кара-Мурзе, Алексеја Наваљног и свих политичких затвореника!“

Раније је и високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност оптужио Русију за „злоупотребу положаја”. Саопштење у име Жозепа Бореља прочитао је његов портпарол Петер Стано:

„Најоштрије осуђујемо нечувено оштру казну. Ово је још једна демонстрација политичке злоупотребе правосуђа од стране руских власти у циљу притиска на активисте, заштитнике људских права и гласове који се противе нелегалној руској агресији на Украјину.“

„Криминализација критике деловања власти је знак слабости, а не снаге! Подржавамо право гласа сваког грађанина Русије. Кара-Мурза и небројени други Руси верују у Русију у којој се поштују основне људске слободе“, придружила се теми амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Москви Лин Трејси, која је успела да у затвору посети Евана Гершковича – америчког новинара оптуженог за шпијунажу којем је запрећена казна од 20 година затвора.

„Позовимо поново на безбедно ослобађање Ивана Гершковича из „Волстрит журнала“ – новинари треба да могу да раде не страхујући за живот. А стање ухваћеног добитника награде Сахаров је узнемирујуће. И њега треба пустити!“, затражила је у име ЕП његова председница Роберта Мецола.

Гершковича је у марту ухапсила Федерална служба безбедности у уралском граду Јекатеринбургу док је покушавао да дође до информација „класификованих као државна тајна“.

Његове активности тамо „немају никакве везе са новинарством”, истакла је тада портпаролка Марија Захарова, а њен колега Дмитриј Песков је прецизирао да је амерички дописник пре био „ухваћен на месту злочина”.

Европосланици су позвали Савет УН за људска права да одмах истражи случајеве нехуманог затварања противника.

Упућен је и захтев Савету ЕУ – за санкције руским судијама и тужиоцима одговорним за прогоне, као и за обезбеђивање хуманитарних виза држава чланица.

А у априлу је московски суд издао налог за хапшење у одсуству Христа Грозева – аутора низа истраживања Bellingcat-а, за којим је у Русији расписана потерница.

„Делатност коју је развио Христо Грозев је на ивици такозване отворене интерпретације осетљивих података. И обрнуто – нешто што је блиско обавештајној операцији“, рекао је Иво Иванов из Бугарског геополитичког друштва о бугарском новинару који је освојио Оскара за филм о Алексеју Наваљном:

„Заправо, до сада са свим чланцима које су објавили путем сајта Белингкет, бугарски новинар и његове колеге су на страни званичног, правног тумачења чињеница. Нешто што веома нервира Москву је то што су током година успели, користећи заиста отворене податке и, што је апсурд, оне које објављују руске службе, да открију невероватне везе између чињеница и активности руских служби у иностранству, што је Грозева учинило непожељним за Москву и Кремљ.“

Према његовим речима, „ново у оптужби против њега овог пута је да је илегално ушао на руску територију, тј. сада хоће да га оптуже за отворену шпијунажу”

„Желе да га умешају у такозвану неуспелу операцију украјинских служби да регрутују руске пилоте којима је требало да буде плаћено да извезу авионе из Русије и њима слете у Украјину. У пракси, акције су се завршиле неуспехом, а чак је и бомбардован аеродром на који је требало да стигну руски авиони. А све то показује да је Москва озбиљно схватила активности Грозева и већ отворено, беспоговорно покушава да га елиминише, што је још један знак да он мора озбиљно да брине о својој безбедности, без обзира где се на Западу налази.“

А кад говоримо о пресудама из Русије – против Наваљног ускоро почиње нови процес због којег му прети 30 година затвора, против Кара-Мурзе – која је њихова сврха? Изморити противника иза решетака или застрашити његове следбенике напољу?

„Пре тежња је да се другима попут њих, ако међу интелигенцијом има таквих који желе да се изјасне против режима, покаже шта их чека. Битка је бескомпромисна, јер Наваљни и колегијум око њега настављају активно да делују против корупције у Русији и да чак и сада, у овим тешким условима, разоткривају те везе. А корупција у Русији, коју је Наваљни разоткрио у најневинијим облицима – који је олигарх коју имовину поклонио неком политичару или, обрнуто, шта је заплењено – постала је врло јасна у току рата. Руска војска је пропала и пропада управо због корупције, колико год режим покушавао да буде репресиван, постоје границе у којима не може да изврши репресију над сопственим корумпираним функционерима, а управо они су ти који слабе режим. Дакле, овде је зачарани круг из којег нема излаза“, објаснио је Иво Иванов.