1. јуна у Европском парламенту ће Бугарска представити своје археолошко и културно ремек-дело – древни град Перперикон.
Проф. Николај Овчаров већ четврт века истражује ово светилиште. За Радио Бугарску археолог је прецизирао да у Бриселу неће бити представљен само Перперикон, иако ће овај град стар скоро 7.000 година бити у средишту изложбе. Преко 40 фотографија приказује индикативна места из прошлости источног дела Родопа попут Орфејевог светилишта код села Татул, као и касније античке и средњовековне споменике. Изложба је организована на позив посланика Европског парламента из Покрета за права и слободе Искре Михајлове. Акценат изложбе је велика макета античког Перперикона.
Представљање античких знаменитости на подручју источних Родопа није прва иницијатива проф. Овчарова везана за промовисање домаћег културног и историјског наслеђа. Раније је он лансирао идеју да Бугарска и Грчка заједно представе Орфејево наслеђе у Родопима као заједнички туристички производ. За Радио Бугарску је археолог и историчар нагласио да је реч о пројекту који се реализује пре свега на локалном општинском нивоу с обе стране границе.
„Не треба се заваравати, на Балкану се ове ствари тешко остварују. Знате добро о нашем спору са Грцима око Орфеја, који је у ствари беспредметан. Орфеј је трачки херој, који се касније на бази грчке митологије и развоја Александријске школе претворио у једног од основних јунака древне грчке митологије и наравно древне грчке књижевности. Дакле, нема шта да се расправља, ствари су јасне. Видите шта се дешава и са Северном Македонијом. То је Балкан. Тешко ми је замислити да ће се ускоро то десити и на државном нивоу, али ми све радимо на нашем нову, кроз заједничке програме са општинама у северној Грчкој. Наши туристички водичи већ развијају, а и функционишу специјалне туре које укључују објекте на територији Бугарске и на територији Грчке. Имамо веома популарну туристичку туру од Перперикона, која укључује обилазак 9 објеката на подручју Крџалија, а затим стиже до Димотике у северној Грчкој, око 30 км од наше границе. То је јединствен град који су и сами Грци помало заборавили, иако је у једном периоду био престоница Византијског царства. Наши туристи стижу до њега под водством туристичког водича Анастасиоса Гуридиса, нашег пријатеља из Димотике, који је доктор историје и археолог.“
Упркос нејасној финансијској ситуацији у нашој земљи, проф. Овчаров очекује да ће у овој археолошкој сезони бити истраживања Перперикона, бар уз помоћ и финансијску подршку општине Крџали.
„Да бисмо имали туризам, морамо имати обезбеђена финансијска средства за неколико објеката, како би се све урадило према свим правилима. Јер истраживање неког града и његово претварање у објекат културног туризма није посао за један дан, нити за годину дана. На Перперикону се ради већ скоро 25 година, остаје нам још 3-4 године рада, израчунали смо то, да би све било обављено. Са свим овим милионима, предвиђеним европским програмима за конзервацију и рестаурацију, као и за инфраструктуру, Перперикон би до неколико година могао да буде заиста један од бисера не само Балкана, него и светског туризма.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: perperikon.rim-kardzhali.bg, БГНЕС-архив
Бугарска је први пут имала свог представника на Светском првенству у припреми паеље у Валенсији – World Paella Day. Николај Тодоров-Ник је заједно са Ростиславом Неновим оставио ниезбрисив траг у историји овог такмичења, представивши свој оригинални..
Велико Трново је центар прослава поводом 116. годишњице проглашења независности Бугарске, која је објављена 22. септембра 1908. године манифестом кнеза Фердинанда Првог у цркви Светих 40 мученика, а затим проглашена и у тврђави Царевец. Свечаности у..
Велико Трново по 17. пут је домаћин Међународног фестивала војних дувачких оркестара, саопштили су организатори из Општине Велико Трново. Ове године на фестивалу ће учествовати Оркестар ратне морнарице Румуније, Репрезентативни дувачки оркестар Гарде..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...