Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Роман „Случај Џем” од сада и на српском језику

Вера Мутафчиjева
Фотографија: Архива

Најзначајнији и најличнији роман медијевалисткиње и османисткиње Вере Мутафчијеве (1929-2009) преведен је на српски језик. „Случај Џем” је на српском језику објављен под називом „Случај Џем-султанa”. О Џем-султану писао је и нобеловац Иво Андрић. Џем је за живота свуда био странац, Србин или неверник – за своје, Сарацен или Мавар – за хришћане. Одбачени принц, султан без султаната, други син Мехмеда Другог Освајача. Џем покушава да седне на отомански трон, али га његов брат Бајазит свргава. Бежи на острво Родос и постаје заточеник, монета за преговарање у рукама противника Османског царства. Принц је жртва политичких и верских превирања, дисидент сопствене земље и традиције, апатрид у судару Истока и Запада.

Упркос оријенталном стилу приповедања, многи аналитичари Вере Мутафчијеве у лику Џема проналазе личне мотиве сматрајући да је списатељица у њега уградила своју патњу због судбине њеног брата, проф. Бојана Мутафчијева, који је емигрирао у Француску током Хладног рата.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25