Најзначајнији и најличнији роман медијевалисткиње и османисткиње Вере Мутафчијеве (1929-2009) преведен је на српски језик. „Случај Џем” је на српском језику објављен под називом „Случај Џем-султанa”. О Џем-султану писао је и нобеловац Иво Андрић. Џем је за живота свуда био странац, Србин или неверник – за своје, Сарацен или Мавар – за хришћане. Одбачени принц, султан без султаната, други син Мехмеда Другог Освајача. Џем покушава да седне на отомански трон, али га његов брат Бајазит свргава. Бежи на острво Родос и постаје заточеник, монета за преговарање у рукама противника Османског царства. Принц је жртва политичких и верских превирања, дисидент сопствене земље и традиције, апатрид у судару Истока и Запада.

Упркос оријенталном стилу приповедања, многи аналитичари Вере Мутафчијеве у лику Џема проналазе личне мотиве сматрајући да је списатељица у њега уградила своју патњу због судбине њеног брата, проф. Бојана Мутафчијева, који је емигрирао у Француску током Хладног рата.