19. јуна Бугарска православна црква (БПЦ) слави успомену на бугарског просветитеља Пајсија Хиландарског – аутора „Историје славјанубугарске“, дела које се сматра једним од највреднијих бугарских наслеђа и које је снажно утицало на стварање бугарске националне идеје.
Светогорски монах је међу значајним личностима у историји бугарске цркве, историје и културе, које су у тешкој за Бугарску историјској епохи османске владавине свој живот посветиле очувању бугарског језика и културе. Он је веровао да су култура (историја) и језик два основна елемента за очување националног идентитета бугарског народа. Из тог разлога га историчари и истраживачи сматрају зачетником бугарског препорода и народним будитељем. Својим радом на очувању бугарске историје, Свети Пајсије Хиландарски остаје један од најважнијих симбола бугарског националног идентитета и културе.
Канонизован је за свеца писаним актом Светог синода Бугарске православне цркве 1962. године.
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..
Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ дочекаће више од 300 научника из целог света на традиционалној међународној конференцији Европског удружења за..