Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и одлази да донесе зиму или да припремајући се за зиму, крпи кожух.
Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ... Јављају се натприродна бића – вампири, змајеви и вилењаци. Девојке и невесте дочекују излазак сунца и на основу своје сенке дају предвиђања о здрављу и животу током године, нестинари у Странџи играју на жеравици, на другим местима се пале ритуалне ватре које су пројекција небеске ватре – Сунца.
У софијском селу Доњи Богров Ивањдан се жељно ишчекује. Тамо се жене облаче у бело и рано ујутру одлазе да скупљају биље које је у том крају веома разноврсно. О овој традицији говори и материјал из ризнице Радио Бугарске:
На Ивањдан имендан славе Ењо, Енчо, Јана, Јанка, Јанко, Јанчо.
А ми им унапред честитамо песмом „Елин-пелин“ у извођењу Анастасије Костове, чувене интерпретаторке народних песама добруџанског фолклорног краја. Репертоар Анастасије Костове чини преко 250 народних песама, од којих се већина чува у Златном фонду БНР. Песма „Елин-пелин“ једна је од најпопуларнијих.
Текст: Красимир Мартинов
Превод: Свјетлана Шатрић
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..
8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина. У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона..