Савез писаца Бугарске (СПБ) слави 110. годишњицу свог оснивања. Удружење књижевника основано је 8. септембра 1913. године када је за његовог председника изабран Иван Андрејчин (књижевни и позоришни критичар, песник, белетриста, драматург и преводилац), док је за почасног председника проглашен патријарх бугарске књижевности Иван Вазов. У серији чланака Радио Бугарска ће вас упознати са најзначајнијим моментима у раду Савеза књижевника.

„Пресек историје СПБ-а, даје нам увид у развој бугарске књижевности у целини“, каже у интервјуу који је дао за Радио Бугарску садашњи председник организације Бојан Ангелов – писац, филолог, филозоф, новинар и јавни делатник.

„Наш савез је прва књижевна и списатељска организација у Европи. Основан је после прве националне катастрофе изазване Другим балканским ратом (1913), при крају којег су румунске трупе биле на свега десетак километара од Софије, а бивши савезници Бугарске – спремни да је распарчају и униште. Мировни уговор који је у јулу исте године потписан у Букурешту спасава Бугарску, а млади официри који су се вратили са фронта – писци и новинари – доносе одлуку да оснују савез у циљу очувања бугарског духа и заштите духовних граница Бугарске. Најистакнутијим бугарским писцима тог времена – Ивану Вазову, проф. Ивану Шишманову, Антону Страшимирову и другима, упутили су писмо у коме су их позвали да постану почасни чланови СПБ-а. Тако је 8. септембра 1913. године одржана оснивачка скупштина. Међу оснивачима су били Елин Пелин, Јордан Јовков, Пејо Јаворов... За председника је изабран Иван Андрејчин, човек који је универзитетско образовање стекао у Француској, талентовани песник, који је током Првог светског рата због својих пацифистичких уверења емигрирао из Бугарске у Швајцарску. Али једна од највећих заслуга Савеза у то време била је та што су код Министарства одбране успели да испослују да њихови чланови буду именовани за дописнике војних часописа или да буду распоређени на послове у војним одсецима. Ово је спасило живот многим бугарским писцима. Сви знамо да је Јордан Јовков био војни дописник и написао дивне приповетке које су ушле у историју бугарске и европске књижевности.“

„Историја СПБ-а је богата – често драматична, неретко забавна, па чак и комична“, каже Бојан Ангелов и описује необичан случај из времена када је мајстор приповетке и „песник бугарског села” Елин Пелин био председник Савеза.

„Када је Елин Пелин 1920. постао председник СПБ-а, већ је био добар пријатељ са Александром Балабановим, који је такође био члан Савеза. Међутим, Александар Балабанов себи дозвољава да објави подругљиве епиграме о неколицини наших књижевница. Изјаснивши се у њихову одбрану, Управни одбор доноси одлуку да Балабанова искључи из Савеза. У знак пријатељских осећања и Елин Пелин прекида своје чланство, упркос томе што се није слагао са поступцима свог пријатеља. Све ово није било препрека да Елин Пелин 1940. године поново буде изабран за председника. Током најжешћег бомбардовања Софије јануара 1944, ризикујући сопствени живот, прошао је центром Софије до куће-музеја Ивана Вазова, одакле је успео да однесе стаклену посуду са срцем Ивана Вазова и да је спасе. Израз саосећања и поштовања ученика према учитељу – какав и данас постоји међу члановима СБП.“

А шта је то што у данашње време представља најзначајнији допринос списатељске организације? По речима њеног председника Бојана Ангелова, вокација удружења стваралаца је да брину о својим члановима – да штите њихова права, да им помогну у проналажењу посла и да их помажу ако се нађу у стању социјалне потребе.

„Велики део аутора остаје ван научних институција и института, због чега су били осуђени да живе на рубу егзистенције. Лоша ствар је што држава нема сигуран начин на који може да подржи удружење писаца, као што не подржава ни саме писце. Али мислим да се такав механизам може наћи. Није у реду да људи који су годинама стварали са овог света оду увређени, огорчени и у нечувеној беди.“

Наставиће се …

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: архива, Красимир Мартинов, БГНЕС