Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је отишла у Палестину да посети света места. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину, а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог, који је био подигнут на месту Христовог гроба. Неколико година касније, 13. септембра храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана – 14. септембра.
Крстовдан је један од највећих хришћанских празника, који се обележава посебно свечано. У ноћи 13. на 14. септембар служи се ноћна литургија. Постоји традиција да се на Воздвижење Часног крста у храмовима обавља водоосвећење, а свештеници обилазе по кућама верника да би их пошркопили светом водом за здравље.
За Крстовдан и Поклоњење Часном Крсту Господњем везано је и једно од најпознатијих светих места у Бугарској – предео Крстова Гора у самом срцу планине Родопи. Верује се да је тамо на крстатом брду такође закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је царица Јелена послала свом сину. Зато сваке године, у ноћи 13. на 14. септембар на хиљаде верника окупља се на врху где се налази манастирски комплекс „Света Тројица”, у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ.
У народу се верује да су на Крстовдан дан и ноћ једнаки. Празник је везан за крај летње и почетак јесење пољопривредне сезоне. Од тога дана почиње сетва зимских житарица, при чему се семена усева освећују, као и берба грожђа.
На Крстовдан имендан славе Крстјо, Крстан, Крстана, Крстена, Крстенка, Крстин, Крстина, Ставри, Ставро…
Саставила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..
Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне..
Променљиво облачно
Ведро