Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је отишла у Палестину да посети света места. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину, а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог, који је био подигнут на месту Христовог гроба. Неколико година касније, 13. септембра храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана – 14. септембра.
Крстовдан је један од највећих хришћанских празника, који се обележава посебно свечано. У ноћи 13. на 14. септембар служи се ноћна литургија. Постоји традиција да се на Воздвижење Часног крста у храмовима обавља водоосвећење, а свештеници обилазе по кућама верника да би их пошркопили светом водом за здравље.
За Крстовдан и Поклоњење Часном Крсту Господњем везано је и једно од најпознатијих светих места у Бугарској – предео Крстова Гора у самом срцу планине Родопи. Верује се да је тамо на крстатом брду такође закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је царица Јелена послала свом сину. Зато сваке године, у ноћи 13. на 14. септембар на хиљаде верника окупља се на врху где се налази манастирски комплекс „Света Тројица”, у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ.
У народу се верује да су на Крстовдан дан и ноћ једнаки. Празник је везан за крај летње и почетак јесење пољопривредне сезоне. Од тога дана почиње сетва зимских житарица, при чему се семена усева освећују, као и берба грожђа.
На Крстовдан имендан славе Крстјо, Крстан, Крстана, Крстена, Крстенка, Крстин, Крстина, Ставри, Ставро…
Саставила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..