Почетком јула 1908. године официри и комитети „Јединство и напредак“ изводе војни удар у Османском царству. У Софији су свесни да ће нова власт у Цариграду појачати терор над Бугарима у Македонији и Тракији и зауставити реформске процесе које су велике силе спроводиле у циљу заштите побуњеног локалног становништва. Због тога бугарски политичари и кнез Фердинанд доносе одлуку да прогласе независност Кнежевине Бугарске, која је по основу Берлинског споразума била потчињена турском султану.
У овим догађајима Аустроугарска је такође видела прилику да прекрши члан 25. Берлинског споразума. Године 1908. требало је да Турској врати подручје Босне и Херцеговине, окупирано на период од 30 година, где је половина становништва српске националности. У Београду страхују да би следећи корак Хабзбурговаца могла бити окупација саме Србије.
Аустроугарска постиже договор са Италијом да признају анексију Босне и Херцеговине. Заузврат, Рим је добио одобрење да заузме отомански протекторат Либију. Немачка, која је уживала велики углед код Абдула Хамида II, убеђује султана да ће Турци, ако прихвате аустроугарску анексију Босне и Херцеговине, повратити контролу над Санџаком, који је био насељен Бошњацима муслиманима.
Русија, која је нетом пре тога у рату са Јапаном доживела пораз, плаши се да поново не буде увучена у војни сукоб. Министар спољних послова Аустроугарске Алојз фон Ерентал позива свог руског колегу Александра Изволског на састанак у Бухлову. Они су 15. септембра постигли договор да Русија прихвати прикључење Босне и Херцеговине Аустроугарској. Заузврат, Петербург ће такође прекршити забрану слободног проласка руских ратних бродова кроз Босфор и Дарданеле, садржану у Берлинском споразуму. Двојица министара такође постижу сагласност да не изражавају противљење уколико Бугарска прогласи независност.
Да би савладао отпор Француске и Велике Британије, Ерентал жели да Бугарска направи преседан и формално прва прекрши Берлински споразум. Већ 10. септембра бугарски кнез Фердинанд састао се са кајзером Фрањом Јосифом. Договорено је да пре анексије Босне и Херцеговине прво буде проглашена бугарска независност. Кнежевина Бугарска се 22. септембра 1908. године прогласила независним царством. Беч је 24. септембра прогласио анексију Босне и Херцеговине. Србија и Црна Гора су 25. септембра објавиле мобилизацију и борбену готовост. Немачка је 27. септембра саопштила да ће у случају рата стати иза Аустроугарске. Француска и Велика Британија сматрају да немају директних интереса у Босни и Херцеговини и за њих је важније да спорна питања буду решена преговорима. Бугарска је искористила дати тренутак у којем велике силе нису имале жељу да ратују. Премијер Александар Малинов шаље министра трговине, саобраћаја и пољопривреде Андреја Љапчева да преговара са Високом портом. Да би бугарској акцији дао на тежини, објавио је делимичну мобилизацију војске.
Започињу дуги преговори о томе колико Софија треба да исплати Османском царству на име надокнаде за изгубљене приходе и имовину у Трећем бугарском царству. Бугари нуде 10 милиона, постепено стижу до износа од 82 милиона, али за Цариград ни то није довољно. Страхујући од рата, министар иностраних послова Изволски у марту предлаже да Бугарска плати 125 милиона, који ће бити одбијени од дуга Османског царства који му је остао после Руско-турског рата 1877-1878. године. Заузврат, Турска се одрекла свих потраживања и признала бугарску независност. Бугарска и Русија морају да се договоре о исплати ових 125 милиона лева.
Почетком априла 1909. године у Цариграду избијају нови унутрашњи немири. Да би учврстиле своју међународну позицију, турске власти 6. априла признају бугарску независност и Треће бугарско царство. Истовремено, Бугарска и Турска преговарају, а криза везана за Босну и Херцеговину се наставља. Европа се налази на ивици рата који ће 6 година касније поново избити због Босне и Херцеговине и довести до распада Аустроугарске, Руске, Немачке и Турске царевине. Услед међународног притиска, 31. марта 1908. и Србија признаје анексију Босне и Херцеговине.
Избијање светског рата избегнуто је 1908-1909, јер тада нико није био спреман за рат. Бугарска је постала независна дипломатским путем, успевши да искористи околности. У пракси, Софија Русији не плаћа дуг за своју независност. После низа вртоглавих догађаја – Балканских ратова 1912-13, Првог светског рата, револуције и бољшевичког пуча 1917. године, Брест-Литовски мировни споразум је потписан 1918. године. Тада се бољшевичка Русија одрекла свих потраживања у вези са враћањем бугарских дугова због проглашења независности.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: nationallibrary.bg, bg.wikipedia.org, bulgarianhistory.org, архива
С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..
Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..