Берковица, мали провинцијални град, сав утонуо у зеленило, ушушкан у подножју величанственог врха Ком (2.016 м), и данас чува успомену на чувеног бугарског писца Ивана Вазова. Патријарх бугарске књижевности, како је још познат овај писац, боравио је у овом градићу од марта 1879. до 18. септембра 1880. године, а за тај период Вазов каже да је био један од најплодоноснијих периода у његовом животу. У Берковици је Вазов обављао високу функцију – био је председник Окружног суда. Али је пре тога неко време радио као чиновник у Русчуку, данашњем Русеу. Тамо му је дијагностификована болест плућа и лекари су му препоручили да влажну климу у подунавском граду замени свежим планинским ваздухом.
Тако је 29-годишњи Вазов, који је тада већ био познати песник, одлучио да се пресели у градић у подножју Балкана, што је турски назив за Стару планину. У то време је Берковица био град занатлија у којем уске калдрмисане улице вијугају између старих кућа и тргова. Млади песник се настанио у тзв. Ипеклијској кући у којој је користио само собу на спрату – највећу собу, чији су плафон и ормари били прелепо украшени дуборезом. Данас је та кућа претворена у Музеј Вазова и отворена је за јавност. Улазимо кроз дрвену капију у прохладно калдрмисано двориште где расту здравац и шимшир. На улазу нас је дочекала Калинка Петрова, кустос музеја, која нам је с нескривеном емоцијом причала о животу Ивана Вазова у малом старопланинском граду:
„У овој кући су испод пишчевог пера изашле неке од његових најбољих песама. Највећа инспирација су му биле берачице малина које су се враћале носећи корпе пуне овог миришљавог воћа. Њихов смех и весела граја су разгаљивали његову душу. Опчињен њиховом лепотом и трудољубивошћу, Вазов им је посветио песму која је постала својеврсна химна Берковице.
Млади песник је био одушевљен Берковицом, природом Старе планине, мештанима. Десила му се и... љубав:
„Током тих 17 месеци, Вазов се мало поправио, физички је ојачао, редовне шетње планином, свеж ваздух и чиста вода благотворно су утицали на његово здравље! Ту је срео и своју драгу, 19-годишњу Зихру. Нажалост, немамо њену фотографију, али је била девојка црне косе и црних очију. Знала је како да се опходи према њему. И пријатељство је прерасло у љубав.
Вазов јој је у Пловдиву, у који се касније преместио, посветио поему „Зихра,“ каже Калинка Петрова.
Занимљива и мало позната чињеница је да је 1879. године Иван Вазов у Берковици основао туристичко друштво и организовао прве успоне на врх Ком. Очаран природом овог краја Вазов је написао поему „На Кому“ и још пар песама инспирисаних природним лепотама околине Берковице.
Више о овој теми:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова
Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда , где се сусрећу равница и планина , археолози су открили остатке праисторијских насеља која..
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда..