Берковица, мали провинцијални град, сав утонуо у зеленило, ушушкан у подножју величанственог врха Ком (2.016 м), и данас чува успомену на чувеног бугарског писца Ивана Вазова. Патријарх бугарске књижевности, како је још познат овај писац, боравио је у овом градићу од марта 1879. до 18. септембра 1880. године, а за тај период Вазов каже да је био један од најплодоноснијих периода у његовом животу. У Берковици је Вазов обављао високу функцију – био је председник Окружног суда. Али је пре тога неко време радио као чиновник у Русчуку, данашњем Русеу. Тамо му је дијагностификована болест плућа и лекари су му препоручили да влажну климу у подунавском граду замени свежим планинским ваздухом.

• Иван Вазов – савременик бугарске слободе, Уједињења и Независности Бугарске

• Берковица обележава рођење Ивана Вазова походом на врх Ком

Тако је 29-годишњи Вазов, који је тада већ био познати песник, одлучио да се пресели у градић у подножју Балкана, што је турски назив за Стару планину. У то време је Берковица био град занатлија у којем уске калдрмисане улице вијугају између старих кућа и тргова. Млади песник се настанио у тзв. Ипеклијској кући у којој је користио само собу на спрату – највећу собу, чији су плафон и ормари били прелепо украшени дуборезом. Данас је та кућа претворена у Музеј Вазова и отворена је за јавност. Улазимо кроз дрвену капију у прохладно калдрмисано двориште где расту здравац и шимшир. На улазу нас је дочекала Калинка Петрова, кустос музеја, која нам је с нескривеном емоцијом причала о животу Ивана Вазова у малом старопланинском граду:

„У овој кући су испод пишчевог пера изашле неке од његових најбољих песама. Највећа инспирација су му биле берачице малина које су се враћале носећи корпе пуне овог миришљавог воћа. Њихов смех и весела граја су разгаљивали његову душу. Опчињен њиховом лепотом и трудољубивошћу, Вазов им је посветио песму која је постала својеврсна химна Берковице.

Млади песник је био одушевљен Берковицом, природом Старе планине, мештанима. Десила му се и... љубав:

„Током тих 17 месеци, Вазов се мало поправио, физички је ојачао, редовне шетње планином, свеж ваздух и чиста вода благотворно су утицали на његово здравље! Ту је срео и своју драгу, 19-годишњу Зихру. Нажалост, немамо њену фотографију, али је била девојка црне косе и црних очију. Знала је како да се опходи према њему. И пријатељство је прерасло у љубав.

Вазов јој је у Пловдиву, у који се касније преместио, посветио поему „Зихра,“ каже Калинка Петрова.

Занимљива и мало позната чињеница је да је 1879. године Иван Вазов у Берковици основао туристичко друштво и организовао прве успоне на врх Ком. Очаран природом овог краја Вазов је написао поему „На Кому“ и још пар песама инспирисаних природним лепотама околине Берковице.

Више о овој теми:

• Берковица – диван доживљај у свим сезонама

• Берковица – богата природа и древна историја

• Идеје за зимски викенд-одмор у Берковици

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова