Европски парламент прошле недеље је изгласао Европски акт о слободи медија. Циљ је да се обезбеди медијски плурализам и медији заштите од државног, политичког, економског или приватног мешања. Овако изгледа ситуација са медијима у Заједници према мишљењу европосланице из Прогресивног савеза социјалиста и демократа Елене Јончеве:

„Контролисани медији, притисак владајућих и пословних интереса на новинаре, стапање политичке моћи и медија – то је реалност у Европи данас, а пад поверења у јавне и приватне медије логично достиже своју критичну тачку. Циљ Европског акта о слободи медија није цензурисање или регулисање медија, циљ је да се олабави притисак бизниса и власти, да се створе услови за независно новинарство."

Неки од предлога су да се забране сви облици мешања у уређивачке одлуке медија, као и спољни притисак на новинаре како не би били принуђени да откривају своје изворе, да се не дозволи приступ шифрованим садржајима на њиховим електронским уређајима и праћење помоћу софтвера. Његова употреба ће бити дозвољена само ако постоји налог независног судског органа због истраге о тешком злочину као што је тероризам или трговина људима.

Парламент жели да обавеже све медије да објаве информације о својој власничкој структури. Медији, укључујући онлајн платформе и претраживаче, морају да извештавају о средствима која добијају од државног оглашавања, као ио државној финансијској подршци. Предвиђено је оснивање Европског савета за медијске услуге, који би био правно и функционално независан од Комисије и способан да делује независно, као и независне „експертске групе“ која би представљала медијски сектор и цивилно друштво и била саветодавни орган овог новог савета.

Владимир Билчик је словачки европосланик из Европске народне странке, а на питње како види овај Акт о слободи медија након резултата избора у својој земљи на којима је победио пропутиновски кандидат Роберт Фицо, одговара:

Ја то доживљавам као веома важну поруку и корак. Надам се да ћемо у наредним недељама постићи договор са Саветом ЕУ како бисмо важеће законодавство у овој области имали у најкраћем могућем року. Такође мислим да је право време да се реагује на резултате и исход избора у Словачкој. На изборима је победио Роберт Фицо, бивши социјалистички премијер који је био на челу државе када су убијени истраживачки новинар Јан Куцијак и његова вереница. Он и његова влада су умногоме допринели стварању окружења у којем су се дешавали чести напади на новинаре, који су такође и шпијунирани и праћени. Фицо се за потребе своје кампање користио многим дезинформацијама и лажима, као и руском пропагандом. Нажалост, моја земља је веома осетљива на то. Фицо и његове колеге су постали њен покретач. Због тога морамо јачати слободне и независне медије, а Акт о слободи медија може значајно допринијети томе. Може нам помоћи да се боримо против дезинформација кроз рад новинара који преносе веродостојне информације. То је управо оно што нам треба сада у Европи. А то нам је у наредним данима, недељама и месецима свакако потребно у Словачкој, јер је велика вероватноћа да ће Фицо формирати владу која ни овај пут неће презати од тога да нападне принципе владавине права, медијског простора и слободних медија, невладиних организација. , цивилног друштва, као и да радикално заокрене словачку политику према Украјини, углавном у складу са руском пропагандом.

Како ће конкретно овај акт помоћи Словачкој?

Омогућавајући нам да створимо боље, праведније, здравије и безбедније окружење за медије, као и за јавне и политичке дискусије током политичких кампања. Нажалост, током година смо били изложени сталној и све интензивнијој кампањи и мешању споља, великој количини дезинформација и пропаганде, посебно из Руске Федерације. Говорим о нашем региону у средњој Европи. Поред тога, медијски крајолик се суштински променио. Данас многи канали користе онлајн платформе за ширење вести, али ове платформе нису дорасле одговорности коју морају да сносе према јавности како би се обезбедило да кредибилни медијски садржаји, слободно и независно новинарство имају заиста правичан удео у њима. Врло често се дезинформације, бомбастичне вести, па чак и лажи шире много брже.

На који начин овај акт може озбиљно да ограничи ширење дезинформација?

Присиљавамо платформе да са нама поделе детаљне податке о томе како се боре против ширења дезинформација. То није противзаконито и зато се трудимо да се оне не шире тако брзо и на рачун поузданих информација. Зато покушавамо да натерамо платформе да промене свој пословни модел. Управо у томе Акт о слободи медија допуњује Акт о дигиталним услугама. Ако платформе ове информације са нама не поделе онако како треба, суочиће се са могућношћу губитка 6 одсто свог годишњег промета у виду новчаних казни, које према Акту о дигиталним услугама могу износити милијарде евра. Јошнешто – платформе неће моћи да преузимају кредибилан садржај. Замислите да се некоме попут Илона Маска не свиди што га неки медији критикују и одлучи да то одмах скине са своје платформе X. Оно што имамо као заштитну клаузулу у Акту о слободи медија је период од 24 сата у којем платформе морају да се договоре са провајдерима.

Како конкретно ове промене могу помоћи земљама попут Мађарске и Бугарске, које су посебно осетљиве на руску пропаганду?

Да, ово је веома важан и посебан аспект за земље попут Мађарске, а такође и Пољске, где су јавни медији у великој мери били под контролом владајуће већине. То би на неки начин помогло и Бугарској, која се суочава са озбиљним медијским изазовима, укључујући и низак ранг према рангирању „Репортера без граница“. Словачка је тренутно у доброј позицији – 17. у свету, али када људи какв йе Фицо дођу на власт и покушају да преузму јавни простор и ставе се изнад закона, надам се да ће овај акт бити заштита од озбиљних промена у медијском окружењу. За Мађарску је важно да се акт примени. То значи додатне заштитне клаузуле, провере и прилику да европски регулатор надгледа медијски крајолик у Мађарској. Тако да акт даје додатне алате за праћење у земљама у којима лидери покушавају да преузму пуну контролу над медијима.

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ