Рат за собом оставља рушевине и пустош. Разбија путеве, руши мостове, љубав, раздваја и уништава. По речима великог руског хирурга Пирогова, рат је трауматска епидемија. И ако смо донедавно лако указивали на уметност као лек за сваку душевну трауму, данас се чини да је и овај мост на нишану.

Пре неколико дана је у Софији поново играна представа „Ана. Проширена реалност. Проба“ по најновијем комаду Маје Праматарове. Монодрама уз учешће глумице Линде Русеве дело је редитељке Катје Петрове и сценографа Тите Димове-Вантек. Текст, који је написан мало пре избијања рата у Украјини, инспирисан је Сребрним добом руске културе, протеривањем руских интелектуалаца из земље – историјским догађајем познатим као „Филозофски брод“ и наравно, животом знамените руске песникиње из тог доба – Ане Ахматове. Сама ауторка Маја Праматарова – драматург, сценариста, редитељ и критичар, је прави позоришни космополита. Последњих 13 година свој живот проводи између Бугарске, САД и Русије, где је доскора била члан екипе Бугарског културног института у Москви. Добро познаје вештину сценског разговора са временом.

„Повод да напишем овај комад био је живот Ане Ахматове. Да испричамо о животу једне од највећих песникиња Сребрног доба, кроз њене личне приче, њене љубавне везе са уметником Амедеом Модиљанијем, са песником и њеним супругом Николајем Гумиљовим, кроз њене стрепње везане за Париз и Петербург. Међутим, ова лична прича нас је неминовно одвела у време, које је довољно сурово према својим песницима, време филозофских бродова, када Русију напуштају не само филозофи, већ и економисти, инжењери, интелектуалци. И на неки злокобан начин сада то звучи веома актуелно – немогућност да слободно изразе себе, без санкција, била је разлог за одлазак многих редитеља из Русије. Неки су остали, али њихова судбина није лака“ – прича Бугарка.

Рат ломи корене. Ових дана је у Софији одржано прво позоришно читање комада „Финист – јасни соко” у преводу Маје Праматарове и Иље Златанова. Акција је у оквиру пројекта подршке драматурга Светлане Петријчук и редитељке Жење Беркович, које су ухапшене у Русији због оптужби за тероризам.

„Њихова представа је добила награду „Златна маска“ за 2022. годину, а сада је на парадоксалан начин оно за шта су награђене повод да буду оптужне. Тренутно се налазе у притвору и упркос подршци многих људи – позоришних и друштвених радника из Русије и Европе, оне су још увек тамо. Тако да је слика веома сложена“, каже Маја Праматарова и наглашава културну толеранцију и дијалогичност на бугарској сцени.

„Где престаје уметност, а где почиње живот?“ једно је од питања постављених у представи „Ана. Проширена реалност. Проба“. Маја каже да је публика увек бројнија од очекиваног и остаје „након спуштања завесе“. "Остају да попричамо… Наш разговор понекад траје скоро колико и сама представа“ – наводи она.

Данас су носталгија и забринутост Праматарове повезане пре свега са нејасноћом око тога када ће и како свако од нас моћи поново да буде тамо, у Русији. Признаје да није у стању да оцрта макрооквир последица дешавања, јер се слика изузетно брзо и нагло мења. Али на личном, људском плану, она је уверена у једну ствар и каже: „Увек ћу бити везана за ову културу. И надам се да ситуација, у преломном времену, неће трајати толико дуго“.

• Премијера комада Маје Праматарове "Не прелази преко моста" у Њујорку

Превела: Албена Џерманова