Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Петковдан је – славимо успомену на једну од најпоштованијих светица код нас

Фотографија: БГНЕС

14. октобра Бугарска православна црква и верници славе Свету преподобну матер Параскеву, која је код нас познатија као Света Петка Бугарска. Име „Петка” је директан превод њеног грчког имена „Παρασκευή”.

На икони је Света Петка представљена као млада, лепа жена у монашкој или царској одежди, која у левој руци држи крст, а десна рука јој је на грудима. Понекад су на иконама поред ње представљене и Света Недеља или Света Анастасија Трновска.

Једно од најпознатијих житија светице написао је Свети Патријарх Евтимије Трновски. Према том житију, Света Петка је рођена у Епивату, у данашњој Тракији. Родитељи јој су бугарског порекла. После њихове смрти поделила је сиротињи све што је имала и настанила се поред усамљеног храма Покрова Пресвете Богородице, а касније отишла у Палестину да се поклони Гробу Господњем и настанила се у Јордану. У доба позне старости, мало пре своје смрти, вратила се у свој родни град Епиват. Године 1238. њене чудотворне мошти су по налогу бугарског владара цара Ивана Асена ІІ пренесене у Трново и остале тамо све до пада старе бугарске престонице под Османску власт 1393. године. Потом су мошти светице почивале у Видину, Београду рбија), Цариграду (Турска), а 1641. су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.

Света Петка посебно је поштована као заштитница жена, мајки и породиља.

У народном календару Бугара Петковдан представља крај пољопривредне сезоне. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.


Саставила: Гергана Манчева 

Превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Остаци римских војних утврђења из I века откривају нове детаље о животу код Лома

Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..

објављено 26.1.25. 11.40

Документарни филм о открићу моштију Светог Јована Крститеља премијерно у Враци

Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..

објављено 26.1.25. 08.15
Пројекција научно-документарног филма на тему ваздухопловства за посетиоце музеја

Авиони, хидроплани и свемирска храна – приче са неба у Музеју ваздухопловства код Пловдива

Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе.....

објављено 23.1.25. 12.25