Света Петка‚ како пише у њеном житију‚ била је бугарског рода. Наводи се да је Параскева рођена у 11. веку у Епивату‚ месту између Солинаврије и Цариграда у Малој Азији. Њени родитељи‚ побожни и имућни хришћани‚ имали су осим ћерке и сина који се за њиховог живота замонашио‚ поставши касније знаменити епископ.
Ћерка Параскева провела је свој живот у посту‚ молитвама Богу и служењу људима и зато јој одају пошту хришћани у Бугарској‚ Србији‚ Румунији и Грчкој. "Друкчије не бих могла живети" – рекла је она једнога дана‚ када је излазећи из цркве свукла скупу одећу и поклонила првом сиромаху кога је срела на свом путу. Она је то чинила неједном‚ а по родитељској смрти напустила родни дом и почела да живи подвижничким животом. Прво је отишла у Цариград‚ а затим се поклонила Гробу Господњем у Јерусалиму и отишла у Јорданску пустињу‚ где је испоснички живела све до старости‚ тачније‚ све док је чудесни глас с неба позвао да се врати у родни град. Умрла је у Епивату две године по повратку из Јорданске пустиње – у самоћи коју је проводила у молитвама.

После њене смрти њено тело је остало непромењено‚ није иструлело и те мошти је 1238. године бугарски цар Иван Асен наредио да се пренесу у престоницу Бугарске – Трново. Цар и тадашњи бугарски патријарх свечано су дочекали мошти.
Г. 1393. Турци су освојили Трново. Мошти су онда пренете у Видин‚ а када је три године касније и он пао под турско ропство‚ светитељкине мошти су однете у Београд‚ а касније – у румунски град Јаш‚ где се и данас налазе.
***
Данас бугарски народ прозива свету Петку – Трновску или Бугарску. Само у Софији три цркве носе њено име. У самом центру Софије где је једна од цркви посвећених светој Петки‚ већ вековима избија вода коју народ сматра чудотворном и назива је извором свете Петке‚ лековитом за време болести.
14. октобар – празник Свете Петке‚ свечан је дан и у свим осталим црквама широм земље.
***
Петковдан‚ како се у народу назива тај празник – на почетку је јесење-зимских хришћанских празника у народном календару. А Петковдану обично се врши оплођивање стоке. У то време жене ништа не раде како би се родила здрава и расна стока. Зато деле комшијама и родбини свеже печене погаче. Забрана радити о празнику везана је и за представу о петом дану недеље који се сматра једним од лоших дана у седмици. По традицији Петковдан ставља почетак породичним славама. Широм Бугарске припремају се курбани и специјални обредни хлебови. То се ради како би се омилостивиле снаге природе и подземног света од којих човек очекује плодност‚ здравље и благостање.