Европски парламент је позвао на јаснију дефиницију о томе која се морска храна из Кине може купити у Европи, као и на строжу контролу рибарства.

Нова правила у овој области ступају на снагу у блиској будућности, као и нове европске квоте за улов папалине и калкана у Црном мору, којих ће бугарски рибари морати да се придржавају од Нове године.

Европска комисија инсистира да квоте за црноморску папалину остану непромењене за 2024. годину. Предлог ЕК за папалину и калкан биће разматран у децембру у Савету Европске уније.

Квоте за улов калкана постаће јасне у новембру, с обзиром на то да њих одређује Генерална комисија за рибарство Медитерана (GFCM).

„Организација брине о одрживом риболову у Црном мору“, објаснила је у интервјуу за БНР експерт за поморско право и предавач доцент др Вања Стаматова.

Зашто је квота за папалину остала иста?

„Зато што не можемо достићи границе или оно што Европска комисија годишње поставља за папалину“, објаснио је за БНР председник рибарског удружења „Црноморски изгрев” Емил Милев:

„Не можемо да достигнемо ниво: дају нам се велике количине које не продајемо, и зато остају на истом нивоу. Што се тиче Калкана, успевамо да га уловимо. Сваке године се процењује залиха, а ако се примети побољшање, квота за улов калкана се повећава на основу научних извештаја и процене залиха”, додао је он.

Борба за повећање квота за улов калкана

„Свака држава добија квоту! Бугарска тренутно има 75 тона за калкан. За папалину – преко 2 хиљаде тона, а ми то не можемо да испунимо, ту нема борбе“, истакла је доцент Стаматова:

„Знате колико кошта калкан, а колико папалина. Зато се ова борба води, јер калкан је скупа риба и постепено нестаје.“

„Увек се боримо да повећамо квоте, али то није лако. Надам се да ћемо једног дана достићи 150-200 тона“, каже Емил Милев.

„Калкан се углавном извози, највише у Турску, пошто је бугарско море прилично сиромашно. Папалина се продаје првенствено на бугарском тржишту. Други велики потрошач је Румунија. Тамо се папалина замрзава, а потом извози.“

Што се тиче пецања калкана у одређеним периодима године, доцент Стаматова је појаснила да „свака држава поставља забрану пецања калкана“:

„И у Бугарској постоји забрана – од 10. априла до 10. јуна. У принципу је увек у исто време, али сваке године се издаje наредба од којег до којег датума, и у периоду од та два месеца калкан се не може ловити у Бугарској у Црном мору.“

Експерткиња за поморско право објаснила је процедуру расподеле квота између рибара у Бугарској:

„Квота за Бугарску за риболов у Црном мору је 75 тона, од чега су 54 тоне распоређене између два велика рибарска удружења, чији су чланови рибари са рибарским бродицама – то су „БГ Фиш“ и „Црноморски изгрев“. Они Извршној агенцији за рибарство и аквакултуру достављају списак бродова који намеравају да лове калкан, а Агенција проверава да ли ти бродови испуњавају услове. У суштини, Агенција даје квоту удружењима, а они сами одлучују коме од рибара да дају колики део квоте.“

„Разлика до 75 тона намењена је самосталним риболовцима – са малим чамцима или онима који нису чланови ових удружења. Проверавају се сви документи. Ово је поступак за хватање калкана“, објаснила је бивша директорка Извршне агенције за рибарство и аквакултуру Вања Стаматова.

Нови европски захтеви за контролу рибарства

Како би се зауставиле злоупотребе и прикупили прецизнији подаци за боље управљање морским ресурсима, Европски парламент је усвојио нова правила о контроли рибарства.

Неки од њих у Бугарској су на снази већ неколико година – на пример, регистрација и пријављивање улова у електронском облику.

„Раније смо имали папирну документацију за све рибаре. Већ трећу годину водимо само електронски дневник и о мусве извештавамо електронским путем“, потврдио је Емил Милев:

„Сва велика пловила су повезана са системом за праћење преко сателита, а ми преносимо податке: локацију пловила, улов, килограме, врсте рибе. А у Бриселу, у Европску комисију, подаци се преносе у реалном времену – све што се унесе у наш систем.“

„Наравно, постоје и недостаци, као што су проблеми са уносом и губитком података о пловилима кандидатима за учешће у програмима ЕУ, подаци о риболову. Али ово је нормално за нови систем и надам се да ће ови проблеми бити решени“, истакао је председник удружења „Црноморски изгрев“ Емил Милев.

Нове мере, које би требало да ступе на снагу 20 дана након објављивања у Службеном листу Европске уније, предвиђају да сви бродови морају имати на себи уређај за праћење који омогућава националним властима да их лоцирају и идентификују у редовним интервалима.

„Постоји и прелазни период до 2030. године, докада свака држава може да одложи увођење ових уређаја за праћење“, појаснила је Вања Стаматова.

Забележена је још једна новина у вези са излетничким чамцима, који ће такође морати да пријаве свој улов.

„Ова пловила ће такође бити опремљена системом за улов и, ако нешто ухвате, такође ће пренети информације Европској комисији“, објаснила је доцент Стаматова, позивајући се на резолуцију коју су усвојили европски посланици.

„То је повезано са гомилањем података. У Бугарској има доста пловила за рекреативни риболов или, како кажу, за туризам, која такође остварују некакав улов, па макар и за личну потрошњу. Али добро је да држава то зна и да поседује све податке приликом процене залиха – и за комерцијални и за рекреативни риболов“, приметио је Емил Милев.

Правила предвиђају и задржавање процента дозвољеног одступања улова, као и постављање видео-надзора, постало је јасно током дебате у Европском парламенту.

„Увођење даљинског надзора и видео камера на броду ће коначно ставити тачку на незаконито одбацивање рибе и такође ће подстаћи селективне методе риболова у складу са европским политикама“, рекао је европски комесар за буџет и администрацију Јоханес Хан.

„Тренутно постоји само уређај за праћење самог брода, који је видљив на сателиту, али камера на броду ће пратити шта се дешава на самом броду и мораће да се снима веома пажљиво, јер људи не би требало да се виде. То су ипак лични подаци“, прокоментарисала је Вања Стаматова видео-надзор, којем се успротивило неколико европосланика.

„Постављање камера за праћење рибара је прекршај, још један ударац за њих“, рекла је италијанска европосланица из политичке групе „Идентитет и демократија“ Росана Конте.

„Да будемо јасни: они који ће највише трпети последице ових мера су мали, некомерцијални рибари“, додао је португалски посланик Жоао Пимента-Лопез.

Према новим мерама, оператери ће морати да чувају информације у целом ланцу снабдевања, од мора до тањира. А циљ је безбедност хране, поштенија конкуренција и борба против нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова.

„Уредба ће такође обезбедити бољу контролу над увозом преко САТСН система“, рекао је о систему за увоз шпански посланик у Европском парламенту из ЕНС Франциско Хосе Милан Мон.

Захваљујући овом систему подељени су сертификати о улову, који морају да прате сваку пошиљку рибљих производа која улази у ЕУ. Идеја је да се ограничи снабдевање илегално ухваћеним или стеченим морским ресурсима за које се сумња да долазе из Кине.

ЕП се залаже за већу јасноћу по питању увоза рибе из Кине

Зато је и Европски парламент у својој резолуцији позвао Пекинг на већу транспарентност.

Траже се и информације о томе колико рибе ухваћене кинеским бродовима завршава на европским тржиштима.

„Непознато је колико Кинези имају рибарских пловила. Одлазе на различита мора, пецају без уређаја за праћење и без одобрене опреме, а баве се илегалним извозом“, каже Вања Стаматова.

„Европска унија се до сада можда плашила јер Кина снабдева Европу великим количинама рибе, а ако кинески увоз престане, могли бисмо да останемо без рибе. Али ово је први пут да је ЕУ предузела било какву акцију“, додала је она.

Који су рибљи производи из Кине присутни на бугарском тржишту и да ли утичу на њега?

„Шкољке, лигње, ослић... доста врста рибе долази у Бугарску из Кине. Сваки увоз утиче на тржиште“, каже Емил Милев из удружења „Црноморски изгрев“.

„Потрошња рибе на бугарском тржишту је мала – 5-6 кг по глави становника, а када се неки производи замене увозном рибом, то утиче на бугарско тржиште. А нама рибарима је теже да продамо свој улов.“

„Риба из Кине долази по нижим ценама и људи је купују. На бугарском тржишту није битан квалитет, већ цена! И колико год то грубо звучало, ово је за Бугаре последњих година основни параметар“, нагласио је председник риболовне организације.