Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ушће реке Камчије крије мистерије старе 7.000 година

10
Фотографија: Национални историјски музеј

Јединствени налази пронађени су приликом истраживања акваторијума између рта Килик и рта Иланџик, северно од ушћа реке Камчије. У прошлости су њихови скривени заливи пружали уточиште бродовима током олуја у Црном мору. Испоставља се да је овај део наше обале пун археолошких споменика, укључујући некрополе, античка насеља и др. У близини су пронађени трагови античког утврђења Ерите и древне станице поред пута.

Тим експедиције

Током подводне мултидисциплинарне експедиције ове јесени, ронилачки тим под руководством проф. Ивана Христова, заменика директора Националног историјског музеја, наишао је на низ занимљивих налаза. Најранији од њих је амфора из 5. века пре нове ере, која је довезена чак са острва Хиос и очувана скоро нетакнута до наших дана. И још:

"Следе веома занимљиви налази из римског доба – каже за Радио Бугарску проф. Иван Христов. – Ту сам имао срећу још у септембру, када сам у веома слабој видљивости, успео да пронађем слитак из римског доба са 98% садржаја калаја

Антички слитак од калаја

Ово је први такав подводни налаз на нашем Црноморју. Колико ја знам, и на копну није било сличног налаза. Овај предмет тежак скоро 5 кг и 400 г најближе паралеле има на подручју Корнвела у Енглеској и то у пећи – топионици калаја.Највероватније је реч о истим калупима за ливење ове ретке и скупе сировине у античком доба. Калај су користили у изради бронзаних предмета, укључујућии за ковање новца од бронзе. У наше крајеве, тачније, у римске градове дуж наше црноморске обале, транспортован је бродовима".

Камена ритуална посуда

Археолози су наишли на још један занимљив налаз – древногрчку камену ритуалну посуду коју су нека у паганским ритуалима користили као резервоар за свету воду. Она је тешка 60 кг и скоро у потпуности је очувана. Пронађена је на малој дубини у околини рта Килик. Међутим, испоставља се да је у прошлости на овом месту била суша.

Вађење камене ритуалне посуде

"Моја хипотеза је да је на овом рту у античком доба постојао храм – светилиште у коме су се клањали морским боговима", каже проф. Христов. – Морепловци, који су пролазили поред овог рта и овог залива, су приносили жртве. Ту хипотезу потврђује пронађена половина камене пречке за класично дрвено сидро. Ова пречка није имала утилитарну функцију, већ је била поклон од морепловаца који су пролази поред рта".

Ронилац открива античко гвоздено сидро

У малом заливу код рта Иланџик ронилачки тим је локализовао потонули брод из османског периода са одлично очуваном дрвеном кобилицом. Можда се пловило насукало у плићакукоји је тешко приметити за време олује. Поред самог ушћа реке Камчије геофизичким истраживањима су утврђене границе малог острва, али је касније дошло до абразије. Занимљиво је да је оно означено на бројним западноевропским мапама из периода 1452-1750. године, исто као и друга острва која данас не постоје. По мишљењу стручњака, у средњем веку је ниво Црног мора био нижи. Обала се разликовала од оне коју знамо данас, било је мањих и већих острва. Вероватно је то случај мистериозног острва испред ушћа Камчије, које мештани називају "Камен Камчије" („Камчијски камак").

Острво испред ушћа реке Камчије на мапи из 18. века

Видите још:


Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Национални историјски музеј

Галерија

Више из ове категориjе

БПЦ прославља празник успења Светог Ћирила – Константина Филозофа

Бугарска православна црква 14. фебруара прославља празник успења Светог Ћирила. Константин Филозоф, који је приликом чина замонашења добио име Ћирило, потекао је из аристократске породице солунских Словена Лава и Марије. Школовао се у чувеној..

објављено 14.2.24. 17.57

Сахат-кула из XVIII века поново буди становнике Пештере

Више од 300 година, сат на старој кули у Пештери буди становнике овог родопског градића. Ово је друга најстарија кула са сатом у Бугарској, а данас је она један од симбола града. Сахат-кула, како је зову мештани, обновљена је прошле године, а сатни..

објављено 11.2.24. 11.55

БПЦ слави успомену на Светог Харалампија – заштитника пчелара

Бугарска православна црква и њени верници 10. фебруара обележавају дан посвећен Светом свештеномученику Харалампију Магнезијском. У бугарској традицији ово је један од последњих зимских празника. Од тог дана народ је почињао да обрађује земљу након што..

објављено 10.2.24. 08.23