У августу 1959. године у близини рта Калијакра, у Црном мору, спроведена је експедиција која се сматра почетком бугарске подводне археологије. Поводом обележавања 60 година од тог догађаја Бугарској новинској агенцији /БТА/ дао је интервју Преслав Пеев, руководилац Секције за поморску геологију и археологију Института за океанологију при Бугарској академији наука /БАН/ у Варни. Научник истиче да, у ствари, предметна експедиција није открила трагове битке између Русије и Османског царства вођене 1791. године, какав је био њен циљ. Први успеси бугарске подводне археологије остварени су на подручју рта „Маслен нос“ неколико месеци касније када су пронађени занимљиви артефакти. Посебан успон подводна археологија доживљава 60. и 70. година минулог века – спроведена су истраживана на територији читавог Црноморја током којих су пронађени делови античких насеља, потонула праистроијска насеља , стамбена насеља, бедеми, бродови.

Нису пронађени у целости очувни пловни објекти потонули у бугарским водама али је на дну мора, на дубини од 2 до 30 метара, пронађен разноразни терет. Ипак, пронађено је неколико очуваних бродова из античког доба. Најстарији од њих који је датиран на другу половину другог века нове ере – почетак трећег века нове ере је превозио обрађену рибу – сома, највероватније уловљеног у некој од великих река у северозападном делу Црноморја. Познато је још из доба Аристотела да се из региона Црног мора извозила риба у регион Егејског мора. Трговачки бродови су извозили и жито, вино, крзно, метал, зејтин. Познато је да се из Поморија у Константинопољ извозио кавијар, али нема података коме је тачно био намењен тај извоз.

Пловидба Црним морем је у принципу била каботажна односно приобална, међутим древни људи су предузимали и ризичне пловидбе о чему сведоче олупине потонулих бродова између Турске и Крима. Доказ храбрости древних морепловаца је и пронађено пловило у близини рта „Черни нос“ у околини града Бјала који је превозио робу пореклом из северне Африке.

Од древности до наших дана струјања у мору се нису много променила, али запажене су озбиљне промене приобаља. Потонуће насеља у близини обале није било резултат катаклизама и пораста нивоа Црног мора већ се дешавало постепено. У ствари, и данас се примећује пораст нивоа морске воде за 2,8-3 милиметра годишње.

Према доценту Пееву, савремене технологије знатно проширују могућности подводне археологије. Већ су регистровани објекти на великим дубинама укључујући и дрвена пловила.

Иако је прошло много година, сви су они добро очувани захваљујући присуству огромне количине водоник-сулфида у водама Црног мора на великој дубини. Институт за океанологију при БАН у Варни већ има на располагању мини-подморницу која достиже дубину од 170 метара.

Као и свугде у свету, постоје легенде о подводном благу али су научници према њима скептични. Скептични су и према бајкама о гусарском благу. Тачно је да је у Црном мору постојало гусарство – гусарски напади, посебно у 17. веку, су добро описани. Међутим, сведочанства о великим морским биткама са гусарима у Црном мору не постоје а бајке о црним заставама са лобањом и укрштеним костима пре би се могло рећи да изазивају смех, рекао је у интервјуу БТА доцент Преслав Пеев. Међутим, он не пориче да је ипак могуће да једног дана Црно море изненади научнике.

Уредио: Стоимен Павлов

Превела: Албена Џерманова