У Етнографском музеју у Бургасу гостује занимљива изложба древног божићног украса "Како славе Божић у Аустрији". Овај древни украс са богатом и занимљивом историјом, се први пут приказује у Бугарској. Иницијатор изложбе је доц. др Радостина Иванова-Мишинева, почасни конзул Аустрије у Бургасу, а реализује се у оквиру сарадње између Културног савеза „BLAUES FENSTER“-Ваграјн и Регионалног историјског музеја у нашем црноморском граду.
Изложено је 38 експоната из фонда Музеја “Тиха ноћ“ (Silent Night Museum) и Музеј-куће писца Карла Хајнриха Вагерла (Waggerl House Museum) у аустријском граду Ваграјну.
"Божићни украс је из касног 19. и почетка 20. века. Намењен је украшавају куће и божићног дрва и у себи носи много симболике" – изјавила је Марија Валхофер Стефки Бакарџијевој из регионалне радио-станице БНР у Бургасу. Некада су божићно дрво китили јабукама. Оне су подсећале на Рајско дрво, а у ствари, данас то симболизују божићне куглице. Анђели су симбол добре вести, шишарке – плодности, а звончићи симболизују мир и хармонију и својом божанском звоњавом повезују небо и земљу. Ораси се стављају да подсећају на Божји план за свет и људе у њему, а звезда од сламе је симбол јасла у којима је лежала беба Исус" – објашњава Марија Валхофер.
На изложби су приказане и књиге са божићним причама, које се уоћи Божића читају у свакој аустријској породици.
Припреме за Божић у Аустрији почињу 6. децембра, када се, као и у Бугарској, слави Никољдан. У неким традиционалним аустријским домовима на тај дан ките божићно дрво, а испод њега стављају божићне поклоне.
Изложба "Како славе Божић у Аустрији" се може погледати до марта 2024. године, а наредних недеља за становнике и госте Бургаса ће бити организован и Аустријски божићни базар на којем се могу пробати Гливајн (Glühwein) – мирисно кувано вино са циметом и каранфилићем и традиционални аустријски хлеб са сувим воћем.
Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања социолошке агенције „Галуп интернешенал“, спроведеног између 28. августа и 5. септембра 2024. године међу..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...