Бугарска православна црква и верници прослављају данас празник посвећен Светом Силвестру, који је био римски папа од 314. до 335. године, а који је према легенди крстио цара Константина I Великог.
У Бугарској се Свети Силвестар поштује као заштитник животиња, посебно крупне стоке. То је и разлог зашто се овај празник код нас зове Карамановдан (од турске речи караман која означава животињу црне длаке) или Воловски празник.
Чишћење штале, прво после Божића, обилазак коледара домаћинстава која гаје крупну запрежну стоку уочи празника неки су од обичаја везаних за овај празник.
У региону западних Родопа овај дан је познат као Сполезов, јер се баш као и на Игњатијевдан гледа ко ће прво ући у дом. Полажајник треба да буде добар и имућан човек како би и година била добра и благодатна за укућане. На празничној трпези нема свињетине и сланине да би животиње такође биле здраве.
Имендан данас славе особе које носе имена Силвестар, Силвија, Силвана, Серафим, Горан, Горица.
Срећан празник!
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
У селу Алваново, у североисточној Бугарској, на Ивандан се одржава традиционални обичај „Купање зетова“, који симболизује здравље, снагу и благостање..