Бугарска православна црква и верници прослављају данас празник посвећен Светом Силвестру, који је био римски папа од 314. до 335. године, а који је према легенди крстио цара Константина I Великог.
У Бугарској се Свети Силвестар поштује као заштитник животиња, посебно крупне стоке. То је и разлог зашто се овај празник код нас зове Карамановдан (од турске речи караман која означава животињу црне длаке) или Воловски празник.
Чишћење штале, прво после Божића, обилазак коледара домаћинстава која гаје крупну запрежну стоку уочи празника неки су од обичаја везаних за овај празник.
У региону западних Родопа овај дан је познат као Сполезов, јер се баш као и на Игњатијевдан гледа ко ће прво ући у дом. Полажајник треба да буде добар и имућан човек како би и година била добра и благодатна за укућане. На празничној трпези нема свињетине и сланине да би животиње такође биле здраве.
Имендан данас славе особе које носе имена Силвестар, Силвија, Силвана, Серафим, Горан, Горица.
Срећан празник!
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
У селу Алваново, у североисточној Бугарској, на Ивандан се одржава традиционални обичај „Купање зетова“, који симболизује здравље, снагу и благостање..
Облачно
Променљиво облачно
Претежно облачно
Ведро