„Са појавом радија настала је нова уметничка форма – радио-драма, или, како је неки зову, аудио-драма. Радња мора настати и развијати се у тренутку, без посебног освртања у прошлост и дигресија”, пише Сирак Скитник, први уредник Радио Софије који је касније преименован у Бугарски национални радио.
Занимљив је разлог за појаву овог облика радио-приче. Године 1937. часопис „Авијатичар” расписао је конкурс за радио-комад која би за тему имао ваздухопловство. Пристигло је 11 текстова. Прва награда Дирекције за ваздухопловство припала је комаду „Ускршње вече“ Ангела Каралијчева и Матвеја Валева који је емитован уживо на Радио Варни 26. децембра 1938. године под насловом „Помоћ на крилима“. Управо је емитовање ове радио-драме у три чина, у којој је учествовало укупно 12 глумаца, ударило темеље овог жанра у Бугарској.
Пуних 75 година касније, 2014. године, комад је поново изведен – овог пута на сцени Првог студија БНР. У реализацију се укључило на десетине пријатеља радио-драме, присећа се Данијела Манолова, главни продуцент радио-драме на БНР. Новинар Асен Григоров преузео је улогу водитеља програма и сјајно је савладао свој задатак.
„У публици смо имали и ватрогасце, а он је водио дијалог са њима, али и са осталим гледаоцима и слушаоцима представе. Истовремено је трајала мултимедијална емисија за коју смо се потрудили да пронађемо старе фотографије авиона на бугарским аеродромима и разних модела летелица из тог времена, али и бугарских рудника тога доба, јер се радња одвија у руднику“, каже Данијела Манолова и додаје: „У заплету долази до колапса и постоји опасност по животе многих људи. Све ове радње биле су представљене кроз звучне ефекте.”
Ицко Финци, омиљени глумац многих генерација Бугара, који је прошле године напунио 90 година, један је од првих сведока почетака бугарске радио-драме.
„Прво слушање ме везује за радио-драму. Сећам се да сам као мали на радију слушао глас глумца Николе Балабанова и био веома импресиониран начином на који је приповедао приче и имитирао животиње. Пратио сам те емисије или су ме можда родитељи подстицали да их слушам”, присећа се он.
Касније се, прво као студент, а потом и глумац, Ицко Финци вратио на радио, овога пута као учесник у радио-драми. Играо је у многим радио-драмама, како оним немењеним деци тако и одраслима.
„Сећам се атмосфере и начина на који смо радили. Некад сам унапред узимао комад како бих га прочитао код куће, али се често дешавало да га добијем тек кад дођем на радио и да га увежбавам по ходницима као и остали глумци који су редовно учествовали у радио-драмама“, каже глумац.
Данас збирке Златног фонда и Фонотеке Бугарског националног радија обухватају више од 4.000 радио-драма и адаптација, чија је дигитализација у току. Овај процес се одвија постепено и са великом пажњом, потврђује Данијела Манолова.
„Поједини снимци, који су настали у каснијим годинама, су аналогни. Међутим, други снимци су направљени раније и могуће је да се на њима гласови глумаца губе у гласној музици. Дигитализација има за циљ да се што више побољшају детаљи и укупан звучни запис који на крају зовемо радио-драмом, објашњава Данијела Манолова, која се искрено нада да би на овај начин БНР, који је једини произвођач аудио садржаја у нашој земљи, за радио-драму могао заинтересовати и млађу публику.
Ова идеја није нова, али до сада није реализована јер питање ауторских права није у потпуности разјашњено. С обзиром на то да је постојао веома озбиљно осмишљен пројекат за одвојену платформу за радио-драму, Данијела сматра да би до његове реализације могло доћи уз правилну стратегију, подсећајући да се слично десило и са програмом за децу који већ годинама има своју засебну адресу на интернет страници радија.
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану Антарктика (1. децембар) и део је низа активности организованих током читавог месеца. Циљ је скретање..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са бугарским традицијама, културом, историјом и обичајима, као и њихово укључивање у образовни процес и..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..