У фокусу Европе – годишњица рата у Украјини, НАТО и нови изазови и непознанице после Трамповог говора

Уочи друге годишњице од почетка рата између Русије и Украјине, као и у години бројних избора који су кључни за будућност света – оних за америчког председника и за нови састав европских институција, као и двадесете годишњице чланства Бугарске у НАТО, који слави 75 година од свог оснивања, водећа тема је била и остаће одбрана.

Са позивом да се улагања у овај сектор повећају на 2% вишегодишњег финансијског оквира, огласио се бугарски европосланик из ЕНС Андреј Новаков:

„Европа има потенцијал да самостално ради на сопственој одбрани. Стога би од следећег мандата Европске комисије требало именовати комесара за одбрану, након чега Комисија све земље у Европској унији треба да подстакне да почну да издвајају довољно средстава за одбрану, како би могле не само да користе ову одбрану, већ и да се брину о нашим заједничким капацитетима – што тренутно није случај.“

Због тога инсистира да се од следеће године средства за финансирање војне мобилности и индустрије обезбеде кроз буџет Европске уније, „јер се видело да – цитирам главнокомандујуће неколико европских армија – нисмо спремни”:

„Оно што се дешава у Украјини очигледно је било изненађење за многе европске армије, које немају довољно муниције. Тако да има одвраћајући ефекат.“

Новаков се такође изјаснио за подршку и заштиту критичне инфраструктуре:

„У европском буџету одбрана треба да буде приоритет, да се земљама помогне на различите начине – с једне стране да се помогне индустрија која подржава одбрану, а са друге стране инфраструктура.

У оквиру програма за повезивања Европе врше се улагања у ауто-путеве, железнице, мостове, тунеле, електроенергетску мрежу – таква критична инфраструктура може имати двоструку намену. То се зове "војна мобилност" – то значи да се тамо где је потребно могу побољшати аутопутеви, ојачати мостови, проширити тунели тако да у мирнодопским условима служе за слободно кретање људи, али, ако затреба, преко њих би се врло брзо могле прераспоредити војне снаге и опрема.“

Увођење функције европског комесара за одбрану зависи од будућег председника Европске комисије након избора, као и од одлука Европског савета приликом њеног формирања, објаснио је председник парламентарног Одбора за одбрану Христо Гаџев:

„Оваква будућа комисија била би добро решење, јер осим што би се тиме показало да је одбрамбена политика у Европској унији подигнута на нови ниво, ово би омогућило и много бољу координацију политика у различитим земљама чланицама."

Он је у интервјуу за БНР прецизирао да „већа координација никоме неће нашкодити, напротив – чак ће помоћи“:

„Дајем пример: Одбрамбена индустрија се из неког разлога не сматра одрживом и сходно томе не може да користи банкарско кредитирање тј. ако сте одбрамбена компанија и желите да узмете кредит за обезбеђивање нових капацитета, не можете да подигнете кредит код комерцијалне банке и то је проблем на европском нивоу, јер се заснива на европској регулативи“, објаснио је Гаџев.

И његов колега из Европског парламента такође изјавио да европски комесар за одбрану треба да буде координатор у овој области:

„Одбрана је искључиви прерогатив сваке од држава чланица, али знамо да појединачно с тим не можемо да се носимо и самим тим би такав комесар одлично координирао рад између појединачних министарстава одбране, а што је најважније – заједничке јавне набавке одбрамбене опреме које би свима биле од користи.“

Идеја о таквом комесару је добро прихваћена, рекао је министар одбране Тодор Тагарев:

„И ми делимо ову идеју, али прво треба да разјаснимо да је приликом стварања Уније одбрана била врло јасно и категорично искључена из заједничких акција у оквиру ЕУ. Питања одбране су почела да се појављују након ратова у бившој Југославији, а нека од њих су фиксирана у Лисабонском уговору.”

Према његовим речима, сарадња ће се још више „продубити”:

„То се већ дешава – Комисија има истраживачки програм у области одбране, основала је Европски одбрамбени фонд, издваја средства за развој и побољшање капацитета одбрамбене индустрија. Европски стуб у НАТО-у мора бити ојачан.“

Осим о европском комесару, поново се говорило и о формирању европске војске.

На ту тему, европски посланик Андреј Новаков је рекао је да „тренутно, већина земаља су чланице НАТО-а, имамо заједнички одбрамбени потенцијал, а стварање нове војске, рекао бих, би пре изазвало контроверзу међу нашим савезницима ван Европске уније“.

„Да ли ће се она звати ’европска војска‘ мање је важно, и по мом мишљењу у овом тренутку је то провокација, али не могу да не приметим да је можда време да се разговара о заједничким европским пројектима у области одбране. На пример, о заједничком европском носачу авиона“, нагласио је Новаков.

„Догодило се много тога што треба искористити, као могућности за заједничке набавке у одбрани ради постизања економије обима и мало боље унификације различитих типова система који су у употреби. Да ли је реално да буде формирана европска војска – моје лично мишљење је да није, јер би то довело до стварног понављања истих трошкова са НАТО-ом“, додао је Гаџев.

Каква је улога НАТО-а за нашу земљу и, сходно томе, Бугарске у Алијанси?

„Потребни смо једни другима“, одговорио је Андреј Новаков у интервјуу за БНР:

„Бугарска има изузетан геостратешки положај, важна је за сваког нашег савезника – земља која чува спољну границу Европске уније, али такође и НАТО-а, тако да је наша улога веома значајна. Поготово у контексту напетости на истоку – рата који се води на само 300 км од бугарске обале.“

„Један од главних изазова са којима се Бугарска суочава је да брзо извуче поуке из рата“, нагласио је Христо Гаџев:

„Морамо брзо да научимо које технологије функционишу у савременом рату, а које не, јер је бугарска војска мање-више релативно аналогна војска, тј. да не инвестирамо у технологију која је била актуелна 2000. године, већ да улажемо у технологију која ће бити актуелна 2030. године. На пример, до пре неколико година дронови су били преседан на фронту, а сада се без њих не може.“

Посланик ГЕРБ-а је рекао да Бугарска производи дронове „који се такође могу користити у области одбране”:

„Треба да извучемо поуку из рата – већи системи, типа „Бајрактар” , који су били веома актуелни на почетку рата, сада практично не лете јер су средства електронског ратовања енормно напредовала на обе стране.“

„Морамо да инвестирамо у средства за електронско ратовање. Постоји неколико опција да украјинске компаније пренесу своју производњу код нас“, објаснио је Гаџев:

„Недавно је чак закључен уговор са једном украјинском компанијом, чији циљ је да се ремонт хеликоптера премести из Украјине у Бугарску. То ће донети економску корист и Бугарској, а помоћи ће и Украјинцима. Овде се не ради само о украјинским хеликоптерима, већ и о сервисирању хеликоптера других земаља. Уосталом, још увек нису испоручени оклопни транспортери које је Народно собрање одобрило и ратификовало.“

Министар одбране је рекао да је операција у току:

„Претпоставњам да су неки већ послати, неки су спремни за слање. Јер ипак, није реч о елементарној операцији – говоримо о прилично великом броју возних композиција.“, рекао је министар Тагарев, прецизирајући да ће Бугарска наставити да снабдева Украјину муницијом.

„Већина компанија у овом сектору су приватне компаније које намеравају да повећају своје капацитете, користећи, између осталог, и нове европске инструменте за суфинансирање делатности“, додао је министар Тагарев, а председник ресорног парламентарног одбора је објаснио да смо ми једни од ретких „који производе муницију по совјетском стандарду“:

„Наш задатак је да видимо како можемо да пређемо на НАТО муницију, јер не само Украјина, већ и сама бугарска војска све више прелазе на муницију по НАТО стандардну, тј. за неколико година може се испоставити да је наша производња једноставно застарела.“

„Рок за подношење пријава за тзв. 500 милиона евра, који су издвојени за улагања у разна одбрамбена предузећа, истекао је у децембру. Очекује се да ће до 31. марта бити објављена ранг листа земаља, односно компанија које ће добити грантове. Четири месеца за једно рангирање чини ми се дугим роком, с обзиром на то да Украјина рачуна на те инвестиције како би ова производња што пре могла да се покрене“, подсетио је Христо Гаџев на једно од обећања Брисела Кијеву.

„У вези са гранатама од 155 мм било је, нећу то назвати разочарањем, али доста питања о томе да ли се обећане количине за Украјину могу испоручити. Испоставило се да је то за европски војно-индустријски комплекс теже него што се очекивало“, додао је Андреј Новаков и нагласио:

„Снажан сигнал који су и Европска унија и САД послале одобравањем помоћи Украјини је веома важан, јер погледајте шта се десило – политичке противнике хапсе и они умиру у затвору. Ово је јасан знак да имамо посла са режимом. Ово није битка само за Украјину, зато што се то већ много пута дешавало у прошлости – Грузија, Јужна Осетија, Абхазија, Крим, Доњецк, Луганск. Тренд је јасан, правац је јасан и зато је додељена помоћ била толико важна.“

„Ако не реагујемо сада, Путин ће успети да наредне године учини катастрофалним и за друге државе. Путин може да изгуби, и то се више пута доказало на бојном пољу“, рекао је украјински председник Володимир Зеленски у Минхену.

„Да ли ће Украјина издржати зависи од тога колико ћемо јој ми помоћи, јер сваки лев уложен у безбедност Украјине је заправо улагање у сопствену националну безбедност“, категоричан је Гаџев.

Шта још можемо учинити да помогнемо Кијеву?

„Украјинске оружане снаге користе много совјетске опреме којом Бугарска располаже. Јасно је да наша земља неће и даље користити јединице старе 30, 40, 50 година, које код нас више нису у употреби, али могу бити корисне“, рекао је Андреј Новаков, додајући да можемо бити од користи за одржавање такве опреме.

„Бугарска је Украјини већ послала три пакета изузетно важне војне помоћи“, истакао је шеф британске дипломатије Дејвид Камерон.

„Зато је наш заједнички циљ да помогнемо Украјини како не бисмо дозволили Русији да победи у овом рату“, рекао је Николај Денков.

„Да обезбедимо одрживост и предвидљивост подршке Украјини“, нагласила је Марија Габријел.

Предвидљивост је, међутим, недостајала републиканском кандидату за председника Сједињених Америчких Држава Доналду Трампу – какав ће одјек имати његов говор на предизборном скупу:

„Један од председника велике земље је устао и рекао: 'Па, господине, ако не платимо и нападне нас Русија, хоћете ли нас заштитити? Рекао сам, 'Ниси платио. Немаран си. Да, рецимо да се то догодило. Не, не бих те штитио. У ствари, охрабрио бих их да раде шта год желе'.“

Једни су чули да би охрабрио земљу, као што је Русија, да било коју земљу чланицу НАТО уколико она не испоштује своје финансијске обавезе према Савезу, а други да би ван снаге ставио члан 5 Северноатлантског уговора, односно да ће „оружани напад на једну чланицу Алијансе у Европи бити сматран за напад на све њих и да НАТО мора да одговори на одговарајући начин“.

Један од њих је био амерички председник Џо Бајден:

„Ниједан други председник у нашој историји није се понизио пред руским диктатором. Члан 5 Северноатлантског уговора је активиран само једном у читавој историји НАТО-а – после 11. септембра.“

„Активираће се када буде потребно, а НАТО неће уступити ни педаљ територије ниједном агресору“, нагласио је Тодор Тагарев.

„Очекујем да ће ове године 18 савезника на одбрану потрошити 2 одсто свог бруто друштвеног производа – ово је још једно рекордно достигнуће“, рекао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, а Тагарев је прецизирао да је и Бугарска једна од ових земаља:

„У буџету је планирано издвајање од преко 2 одсто БДП-а за ову, као и за сваку наредну годину до 2032.“

„То је већ изгласано. Влада Бојка Борисова је 2018. године усвојила програм за достизање издвајања за одбрану од 2% БДП-а и ми смо то испоштовали“, истакао је Гаџев.

„Да ли је ових 2% довољно? Моје мишљење је да није и било би добро да овај проценат буде већи“, рекао је председник Одбора за одбрану.

„Тренутно у Бугарској износи 1,9 – уверен сам да ћемо заједно са планираним трошковима то и остварити. У овом тренутку контекст је такав да је сасвим разумљиво да ће расходи за одбрану расти и нико се неће питати зашто“, додао је посланик ЕНС.

„Ова година биће кључна – она ће нам дати многе одговоре, и по питању ситуације у Сједињеним Америчким Државама и у Европи због европских избора. Бугарска само треба да иде у корак са временом – да не преузима непотребне ризике и да може да се брине о својој одбрани, а такође и да помаже својим савезницима“, додао је европски посланик.

„То се, наравно, односи на буџетска средства. У великој мери можемо имати користи од Европске уније и могућности које она пружа. И тренутно постоје такви програми, као што је ASAP програм. Надам се да ће наша земља искористити ове предности“, рекао је Андреј Новаков о фонду основаном Уредбом о подршци производњи муниције (ASAP), захваљујући којем, први пут у историји, ЕУ директно финансира производњу одбрамбене опреме из свог буџета.