Украјина је 24. фебруара обележила две године од почетка руске инвазије. Мрачна годишњица навршила се након недавне смрти руског опозиционара Алексеја Наваљног и заузимања кључног града Авдејевке на истоку Украјине, највеће симболичне победе Русије после неуспешне контраофанзиве Кијева. Најозбиљнији проблем Украјине у овом тренутку је критична несташица оружја, у првом реду због кашњења војне помоћи из САД.

Иако се налази у тешкој ситуацији, Кијев је послао јасну поруку да неће одустати од одбране своје независности поново захтевајући муницију и опрему да би могао да се одбрани. Председник Владимир Зеленски је поручио:

„Сваки нормалан човек жели да се рат заврши, али нико од нас неће дозволити да Украјина нестане. Рат мора да се заврши „под нашим условима“ и „праведним миром“. Због тога ће се „убудуће уз реч Украјина увек појављивати реч независна“.

Уочи годишњице рата Запад је послао неколико симболичних сигнала. ЕУ је одобрила 13. пакет санкција Русији, САД и Велика Британија су се такође придружиле листи земаља које примењују нова ограничења.

Потписан је и низ билатералних безбедносних споразума између Кијева и земаља НАТО-а који имају за циљ да ојачају безбедност Украјине док не постане чланица Алијансе – у шта генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг не сумња, јер, по његовим речима, питање није „да ли ће, већ када”.

У знак солидарности са Украјином, четири западна лидера дочекала су другу годишњицу рата у Кијеву. То су премијери Италије, Канаде и Белгије и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Нисмо уморни од помагања Украјини – поручила је Фон дер Лајен:

„Данас смо овде да вам кажемо да ће Европа наставити да стоји на вашој страни докле год буде потребно. Уз више финансијске подршке, више муниције, више обуке трупа, више противваздушне одбране и више улагања у европску одбрамбену индустрију и Украјину.“

У знак подршке Украјини, 24. фебруара стотине Бугара и Украјинаца окупило се на демонстрацијама у различитим градовима. Демонстранти из Софије, Великог Трнова и Русеа су поручили: „Неправедан рат. Ја сам из Бердјанска. Од самог почетка смо под окупацијом. Желим да цела Украјина буде ослобођена.“ „Рат је ближи него што мислите. То је опасност јер не знате где ће се Путин зауставити.“

Мрачна годишњица поклопила се са смрћу најистакнутијег руског опзиционара Алексеја Наваљног, која је окарактерисана као политичко убиство. Супруга Алексеја Наваљног, Јулија, најавила је почетак своје политичке каријере, изјавивши да ће наставити његово дело: „Најважнија ствар коју можемо да урадимо за Алексеја и за себе је да наставимо да се боримо још јаче, очајније и жешће него икада.“

Смрт опозиционог лидера изазвала је оштар одговор западних земаља које су позвале Москву да дозволи независну истрагу. Председник Комитета за спољне послове Европског парламента Дејвид Мекалистер је изјавио:

„Он је жртвовао свој живот како би се борба за ослобођење Русије од садашњег злог, бруталног и корумпираног режима наставила. Сасвим је очигледно да одговорност за његову смрт сноси Путин, али и руске власти. Први важан тест за руску опозицију биће такозвани председнички избори, уочи којих репресија против опозиције у Русији достиже ниво који није виђен од најмрачнијих времена Совјетског Савеза.“

Вест о смрти Наваљног објављена је дан пре почетка кампање за председничке изборе који ће се одржати средином марта. „Не признајте Путина као легитимног председника Русије после избора“, рекао је шеф антикорупционог фонда „Наваљни“ Леонид Волков.

Он је подсетио да је фонд саставио списак од преко 7 хиљада људи блиских Путиновом режиму, од којих већину ЕУ није санкционисала, упутивши критике на рачун Брисела због тога што није извршио довољно јак притисак:

„Саставили смо листу у априлу 2022. године, два месеца након пуне инвазије на Украјину – Путиновог злочина који је можда највећи и има најшире размере. У мају је Европски парламент, на чему смо захвални, изгласао резолуцију која подржава ову санкциону листу антикорупцијског фонда. Прошле су скоро две године и ништа се није десило.“

Политиколог Петар Чолаков је скептичан по питању тога да би убиство Наваљног могло би да буде прекретница и катализатор за промену унутрашњополитичке ситуације у Русији:

„У условима репресивног режима, какав је режим Владимира Путина, који је последњих година постао још репресивнији, по мом мишљењу, мало је вероватно да ће чак и мучка смрт Алексеја Наваљног, нажалост, имати нарочит утицај на агитацију опозиционих слојева у Русији, у руском друштву. Оно што тренутно можемо изнети као бројке, као податке, јесте да је од укупног броја становника Русије, којих је преко 140 милиона, само око 400 људи одало неки облик почасти или одржало протест због ове смрти, овог убиства – мислим да је то тачна констатација о руском опозиционом лидеру Алексеју Наваљном, који је, знате, умро у Сибиру, практично у егзилу.“

Према његовим речима, политичка убиства и репресије су уобичајена појава у Русији:

„Њемцов је убијен 2015. године, а још увек није познато ко су убице. Наравно, физичке убице и нису толико важне. Готово нико не сумња да се наручиоци налазе на највишим положајима у држави. Њемцов је сматран једним од наследника Бориса Јељцина. На крају крајева, Путин је тај који је победио. Позната новинарка Политковскаја убијена је 2006. године, а њено убиство се догодило на рођендан диктатора Владимира Путина. А након почетка рата против Украјине, у ствари, репресија је постала још интензивнија – по брзом поступку су ликвидирани не само конкретни политички противници, већ и сви бизнисмени и олигарси који су се на неки начин покушавали понашати на своју руку.“

По мишљењу политолога, промена у Русији тешко може доћи споља:

“Ако постоји било каква претња Путиновом режиму, она ће пре доћи из његовог ужег круга, као нека врста „дворског пуча“, али таквог нечег, за сада, нема на видику. Да, споља ће емигранти, људи који се супротстављају режиму, наставити да говоре, наставиће да узбуркавају духове, али ако „нога“ није „крочила“ на руско тло, где ће деловати и покушати да се организује јер, на крају крајева, политика је питање организације, питање финансирања, како ће се десити ова организација и како ће доћи до овог финансирања у земљи која се налази у таквом погубном и суровом политичком режиму?! То би, по мом мишљењу, било веома тешко спровести у пракси.“

Петар Чолаков сматра да ове године неће доћи до одлучујућег преокрета у рату у Украјини:

„Наравно, САД и ЕУ желе да виде пораз Русије на украјинској територији. Мало је оних који гаје илузије да ће се Путинов апетит зауставити на Украјини. Не мислим да ће током 2024. године, осим ако не дође до неких изненађујућих обрта, овај конфликт бити решен.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ