Више од 6.000 Бугара попеће се 3. марта на врх Шипка да одају почаст онима који су своје животе дали за слободу Бугарске. Још 25 хиљада наших сународника нерадне дане поводом националног празника – 3. марта искористиће за обилазак историјских локација везаних за Ослобођење Бугарске од османског јарма, показују подаци Института за анализе и оцене у туризму.
Радио Бугарска вам предлаже 5 места која треба да посетите поводом нашег националног празника:
Копривштица – град музеј на отвореном
Копривштица – један од најлепших бугарских градова, неизбежно се везује за период бугарског националног препорода и за неке од наших најистакнутијих просветитеља, јавних делатника и заговорника националне независности. Данас смо поносни на овај велелепни бугарски архитектонски драгуљ, где сећање још увек живи. Са једном улазницом можете посетити седам кућа-музеја становника Копривштице из 19. века, чије су судбине уско повезане са бугарским народноослободилачким покретом.
Национални музеј-пароброд „Радецки“
На обали Дунава у близини града Козлодуја усидрен је легендарни „Радецки“. Једне мајске ноћи 1876. године, Христо Ботев и његови четници, прерушени у баштоване, на румунској обали су се укрцали на аустроугарски путнички пароброд и буквално га запосели, приморавајући посаду да устанике искрца на обали код Козлодуја. Циљ песника-револуционара био је да се народ дигне на ноге у борби против османског јарма.
Карлово – дом Васила Левског
Апостол слободе рођен је у Карлову, због чега се овај подбалкански град сматра бугарском светињом. Његов родни дом је једноспратница са две собе и подрумом, оставом и скровиштем. Скромно здање је реновирано и отворено за јавност средином 20. века.
Споменик слободе на врху Шипка
Овај величанствени споменик уздиже се на врху Свети Никола у срцу Старе планине. Овде су се у августу 1877. године одиграле неке од битака које су током Руско-турског ослободилачког рата за Бугарску биле најдраматичније и најсудбоносније. Борбе, у којима је страдало на десетине хиљада жртава, овековечене су у Споменику слободе.
Подигнут је донацијама бугарског народа, а откривен августа 1934. године. Споменик, који изгледа као да је изникао из стеновитих груди планине Балкан, представља оличење вечне људске тежње за слободом и независношћу. Због тога се сваке године 3. марта овде окупи на хиљаде Бугара како би одали почаст својим ослободиоцима.
Панорама „Плевенска епопеја 1877. г.“
Петомесечне битке код града Плевена током руско-турског рата окончане су капитулацијом Осман-паше 10. децембра 1877. године. Ова судбоносна битка променила је ток рата у корист бугарске независности. Сто година касније, на самом бојном пољу, или у тзв. Парк-музеју Скобељева, изникла је панорама „Плевенска епопеја“. Импозантна зграда представља зарубљену купу симболично подигнуту на четири стилизована бајонета. Унутра, пред очима посетилаца, оживљавају неке од најжешћих борби за слободу Бугарске. Диораме и огромна панорамска платна су толико реалистични да ћете имати утисак да сте се телепортовали у прошлост и слетели директно на бојно поље.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Венета Николова, historymuseum.org, Национални музеј „Васил Левски“Очекује се да ће 2024. године Бугарску посетити више од 13 млн страних туриста, што је раст 5 до 7%, изјавио је за Радио Бургас – БНР директор Института за анализе и процене у туризму доц. Румен Драганов. Стабилна туристичка сезона и повратак на..
Скривена од погледа масовног туриста, подунавска села су магнет за љубитеље природе који траже аутентичан доживљај. Ови путници бирају мала приобална села као што су Сребрна, Гиген, Ветрен, Ново Село и друга, у којима живот тече знатно спорије...
По расту ноћења везаних за домаћи туризам Бугарска је међу првим земљама у ЕУ. То показују подаци Евростата у мају, а према актуелним информацијама, овај се тренд потврђује. Повећано интересовање Бугара за туризам у нашој земљи сврстава Бугарску..
Летња туристичка сезона ове године је била боља у сваком погледу чак и у односу на рекордну 2019. годину. Више је прихода, туриста, а било је и више..