Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Историјска места која треба да посетите поводом 3. марта – националног празника Бугарске

Фотографија: архива

Више од 6.000 Бугара попеће се 3. марта на врх Шипка да одају почаст онима који су своје животе дали за слободу Бугарске. Још 25 хиљада наших сународника нерадне дане поводом националног празника – 3. марта искористиће за обилазак историјских локација везаних за Ослобођење Бугарске од османског јарма, показују подаци Института за анализе и оцене у туризму.

Радио Бугарска вам предлаже 5 места која треба да посетите поводом нашег националног празника:

Копривштица – град музеј на отвореном

Копривштица је један од центара бугарског националног препорода
Копривштица – један од најлепших бугарских градова, неизбежно се везује за период бугарског националног препорода и за неке од наших најистакнутијих просветитеља, јавних делатника и заговорника националне независности. Данас смо поносни на овај велелепни бугарски архитектонски драгуљ, где сећање још увек живи. Са једном улазницом можете посетити седам кућа-музеја становника Копривштице из 19. века, чије су судбине уско повезане са бугарским народноослободилачким покретом.

Национални музеј-пароброд „Радецки“

Национални музеј-пароброд „Радецки“
На обали Дунава у близини града Козлодуја усидрен је легендарни „Радецки“. Једне мајске ноћи 1876. године, Христо Ботев и његови четниципрерушени у баштоване, на румунској обали су се укрцали на аустроугарски путнички пароброд и буквално га запосели, приморавајући посаду да устанике искрца на обали код Козлодуја. Циљ песника-револуционара био је да се народ дигне на ноге у борби против османског јарма.

Данас је „Радецки“ претворен у музеј на води. Али, треба напоменути да ово није аутентични пароброд. Оригинал су 1924. године уништили његови власници. Идентична копија пароброда, који своја врата као музеј отвара 1966. године, израђена је донацијама деце из целе Бугарске.

Карлово – дом Васила Левског

Национални музеј „Васил Левски“
Апостол слободе рођен је у Карлову, због чега се овај подбалкански град сматра бугарском светињом. Његов родни дом је једноспратница са две собе и подрумом, оставом и скровиштем. Скромно здање је реновирано и отворено за јавност средином 20. века.

Музејска поставка је скромна – садржи предмете, фотографије и документе везане за живот Васила Левског, његове породице и његових сабораца. Данас свако може посетити ово спомен-место и пренети се у бурно доба страног угњетавања.
Споменик слободе на врху Шипка

Споменик слободе на врху Шипка
Овај величанствени споменик уздиже се на врху Свети Никола у срцу Старе планине. Овде су се у августу 1877. године одиграле неке од битака које су током Руско-турског ослободилачког рата за Бугарску биле најдраматичније и најсудбоносније. Борбе, у којима је страдало на десетине хиљада жртава, овековечене су у Споменику слободе.

Подигнут је донацијама бугарског народа, а откривен августа 1934. године. Споменик, који изгледа као да је изникао из стеновитих груди планине Балкан, представља оличење вечне људске тежње за слободом и независношћу. Због тога се сваке године 3. марта овде окупи на хиљаде Бугара како би одали почаст својим ослободиоцима.

Панорама „Плевенска епопеја 1877. г.

Панорама „Плевенска епопеја” прати најжешће битке за слободу Бугарске
Петомесечне битке код града Плевена током руско-турског рата окончане су капитулацијом Осман-паше 10. децембра 1877. године. Ова судбоносна битка променила је ток рата у корист бугарске независности. Сто година касније, на самом бојном пољу, или у тзв. Парк-музеју Скобељева, изникла је панорама „Плевенска епопеја“. Импозантна зграда представља зарубљену купу симболично подигнуту на четири стилизована бајонета. Унутра, пред очима посетилаца, оживљавају неке од најжешћих борби за слободу Бугарске. Диораме и огромна панорамска платна су толико реалистични да ћете имати утисак да сте се телепортовали у прошлост и слетели директно на бојно поље.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова, historymuseum.org, Национални музеј „Васил Левски“


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Скоро 900.000 Румуна посетило Бугарску од јануара до јула о.г.

Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...

објављено 28.9.24. 10.35

У августу путовања Бугара у иностранство износе преко 900.000

У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..

објављено 27.9.24. 13.37

У Бугарској од почетка 2024. године забележен пораст броја страних туриста за 5%

Од почетка године нашу земљу је посетило 10,7 милиона странаца, саопштио је за БНР Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму, што представља пораст од 5% у односу на прошлу годину. Према речима Румена Драганова, 2024...

објављено 24.9.24. 13.38