Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин стартовао са космодрома Бајконур и за сат и 48 минута облетео један круг око Земље, брзином од 27.000 км на час. Тачно 18 година касније, 10. априла 1979. године, Бугарска је постала шеста земља у свету која је послала свог представника у Свемир. Реч је о Георгију Иванову.

Традиционално ова два догађаја су у фокусу специјалног програма Музеја ваздухопловства у селу Крумово, у близини Пловдива. Посетиоци ће имати прилику да погледају посебно приређену изложбу под насловом „Пут до звезда“, посвећену обележавању 45 година од лета првог бугарског космонаута Георгија Иванова који је полетео у Свемир у броду „Сојуз-33“.

Изложба представља и учешће Бугарске у свемирском програму „Интеркосмос“, у оквиру којег је наша земља постала шеста држава која је послала свог космонаута у Свемир и трећа држава која је произвела свемирску храну. Гости музеја ће нешто више сазнати и о истраживачком програму лета и проблемима који су настали у току лета због којих је отказано планирано пристајање на орбитални комплекс „Сољут-6“ и спајање с њим, а брод се превремено вратио на Земљу.

Захваљујући специјалној презентацији, најзнатижељнији посетиоци моћи ће да се упознају са доприносом Бугарске у области свемирских истраживања и технологија, да сазнају каква опрема је коришћена у Свемиру, кад и зашто су бугарски научници почели да истражују јоносферу – део атмосфере у којем се налазе слободни електрони и јони, од којег умногоме зависи живот на нашој планети.

Биће представљене и занимљиве, несвакидашње чињенице везане за лет другог бугарског космонаута Александра Александрова, који је 7. јуна 1988. године полетео у Свемир у броду „Сојуз ТМ-5“, заједно са руском екипом коју су чинили комадант лета Анаталиј Соловјов и инжењер Виктор Савиних. Мало позната чињеница је да је 9 година раније Александар Александров био изабран за „резерву“ за лет Георгија Иванова. „Човек овде, на Земљи, не може да замисли како је бити у Свемиру,“ рекао је својевремено Александар Александров у разговору са Дијаном Цанковом за Радио Бугарску.

“У време првих покушаја лета у Свемир, сматрало се да ће метеорски токови, тешке међугалактичке честице и радијација бити највећа препрека за истраживање Космоса, док се бестежинско стање сматрало рајским стањем у којем лебдиш у ваздуху као птица. Међутим, испоставило се да управо оно не дозвољава свакоме да лети у Свемир, углавном због бројних штетних фактора, који утичу на људски организам.“

Оно што смо постигли је било јединствено за своје време, категоричан је бугарски космонаут. Посада брода „Сојуз ТМ-5“, део које је и Александров, прва је која је успела да компјутеризира свих 56 експеримената који су изведени у четири правца. Један од најважнијих, према његовим речима, везан је за сан астронаута.

“Ово је јединствен експеримент и пре тога су га извели Американци, али неуспешно, јер њихов астронаут није спавао. А знамо да је сан главни фактор, који обнавља организам. Зато смо ми експеримент реализовали месец дана пре лета, током лета и месец дана после лета и тиме смо доказали да организам космонаута може да се одмара и опоравља и у Свемиру. Тј. и тамо постоје фазе дубоког и лаганог сна и фаза пре буђења. То показује да могу да се обављају летови до других планета и галаксија, тако да слободно можемо рећи да Бугарска има велик допринос развоју међународних космичких летова.“

Ко зна, можда је наследник Георгија Иванова и Александра Александрова међу децом која ће посетити Музеј ваздухопловства у Крумову. Како би подстакли њихово интересовање, организатори су предвидели и едукативну игру „Мисија Марс“, која ће распалити такмичарски дух најмлађих посетилаца и упознаће их са занимљивим чињеницама о планети Марс.

Прочитајте још:

• Музеј ваздухопловства приказује историју бугарске авионске индустрије

• Светска путница Изабела Шопова направила кисело млеко у симулираној свемирској станици

Саставила: Весела Крстева

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Музеј ваздухопловства - Крумово, БТА, БГНЕС