Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Синди Николофски – Албанка са бугарским коренима у Софији

Фотографија: личен архив

Бугари су у Албанији признати као националну мањину 2017. године, међутим не располажемо званичним информацијама о њиховом броју пошто коначни подаци пописа становништва прошле године још нису објављени. Немало Албанаца који изражавају бугарску самосвест долази код нас на школовање или да потражи могућност за остваривање, а бугарски пасош им отвара врата према другим државама ЕУ и света. Такав избор направила је и Синди Николофски, која већ годину дана ради у амбасади Албаније у Софији као финансиста и секретар посланика. Међутим, ускоро је чека нови изазов – одлазак на рад на Аљаски преко студентског програма "Work and Travel USA", где ће радити као конобарица, а када се врати у Бугарску, желела би да се бави програмирањем. Осим тога нада се да ће се од септембра ове године придружити екипи Редакције на албанском језику Радио Бугарске.

"Зовем се Синди Николофски. У Албанији сам живела до своје 18. године. Моји родитељи су бугарски и албански држављани. Моја мајка је из Украјине, али има и молдовски пасош. Некада је она дошла у Благоеврад да се школује. Мој отац је припадник бугарске мањине у Албанији и такође је дошао у Бугарску на школовање. Упознали су се у Благоевграду и отишли да живе у Албанији."


Синди нам је испричала нешто што је изненађује код људи како у Албанији, тако и код нас:

"Наше село се зове Врбник. Тамо има много људи који говоре дијалекат бугарског језика. Прихватили су их као део албанског народа. У Албанији се никада нисмо лоше осећали, али сви су ми говорили – "ви нисте Албанци". Када смо дошли овде, у Бугарску, говоре нам – "ви нисте Бугари, ви сте Албанци" … као да немамо идентитет. Упркос томе мени је лепо како у Албанији, тако и у Бугарској и ако ме питаш да ли сам Албанка или Бугарка, не могу ти одговорити".


Захвална је подршци коју наша земља пружа Албанији на путу ка чланству у ЕУ. Признаје, да откако је бугарска мањина тамо званично призната, свако ко пожели може лако да добије бугарски пасош. "Има много младих људи из нашег села који се школују у Софији и нашли су неки посао. Бугарска и Албанија су увек биле блиске државе, имале су веома добре односе", каже нам Синди.

О својим родитељима прича мало. Њен отац више није међу нама, а мајка јој ради као психолог у општини града Балишта, у округу Корча.Помаже деци која су превише повучена или имају аутизам.


Синдино омиљено место у Софији су бројни паркови по којима може да шета и ради то са задовољством у свакој прилици. Осим тога, град јој пружа велики мир, какав никада раније нигде није осетила. Ово је несумњиво занимљив и свакако другачији поглед на свакодневни живот у нашој престоници.


Фотографије: лични архив

Превела: Албена Џерманмова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15