У Бугарској грађани муслиманске вероисповести данас славе Курбан-бајрам - један од два највећа празника у исламском календару, који је у народу познат и као Дан жртве или Хаџијски бајрам јер му претходи ходочашће у Меку.
„Курбан је арапска реч која значи приближавање и жртвовање. Приношењем жртве муслимани чине све могуће да се приближе милости Аллаха,“ истиче у свом обраћању поводом празника главни муфтија у Бугарској др Мустафа Хаџи.
„Курбан-бајрам је врхунац хаџа јер хаџије данашњи дан проводе у Меки. Муслимани који нису на хаџу, већ су у породичном дому са својим најмилијима, Курбан-бајрам прослављају тако што приносе на жртву животиње чије месо се дели породици, родбини и суседима и сиромашнима, што показује да ислам налаже саосећање према проблемима свих људи. Независно од њихове вере и националне припадности, муслимани се односе једнако према свим људима у потреби и невољи. Ове године је исламска заједница имала прилику да прикупи помоћ за куповину животиња, које су принете на жртву у земљи и иностранству. Зато желим да се овом приликом захвалим свим људима који су се одазвали и донирали новац. Срећан вам Курбан-бајрам!“
Већ од 14. јуна почели су празнични концерти у различитим местима широм земље, који су посвећени једном од највећих муслиманских празника.
Важан део празника је жртвовање домаће животиње, најчешће овна, које има дубок духовни смисао везан за причу о детету које је Аллах послао:
„Пророк Ибрахим дуго није имао децу и помолио се Аллаху говорећи: „Даћу ти најдрагоценије што имам, само ми дај дете, наследника!“ И заиста, недуго затим родио се његов син Исмаил. Прошле су године и јавио му се у сну Аллах и шапнуо му је да је време да се одужи тако што ће жртвовати своје најдраже. Пророк је без оклевања одлучио да принесе на жртву свог сина. Међутим, у тренутку када Ибрахим диже нож, Аллах га зауставља говорећи му да то не ради, након тога му је послао овна и они су жртвовали њега. И отада муслимани кољу курбан,“ прича Шевкије Чакир, члан Турске редакције Радио Бугарске.
Курбан-бајрам називају празником милосрђа, праштања и мира. Традиционално, људи обилазе гробља, родбину, комшије и пријатеље и једни од других траже опроштај – обично млађи чланови породице целивају руку старијима и траже опрост од њих. Како традиција налаже, најмлађима у породици дели се бајрамлук – новац или неки поклон.
Саставила: Елена Каркаланова
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: grandmufti.bg, Радио Крџали БНР, БГНЕС
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..