Вођене жељом да се након дугих година изолације у бившем социјалистичком табору отворе према свету, Бугарска и Румунија су се 1994. године придружиле Међународној организацији франкофоније.
Једна од основних вредности франкофоне заједнице је образовање, а посебно академско образовање. С тим у вези је пре више од 60 година основана Универзитетска агенција франкофоније (Agence universitaire de la Francophonie/AUF/). Она је и данас једно од најзначајнијих удружења високошколских и истраживачких установа у свету које окупља преко 1.000 институција у скоро 120 земаља. Једанаест бугарских универзитета чланови су ове Агенције, а међу члановима је и Бугарска академија наука (БАН).
Тако институционална франкофонија у Бугарску улази већ на почетку транзиције земље ка демократији, а ове године навршава се 20 година од оснивања Националне канцеларије Универзитетске агенције франкофоније у Бугарској. Њено седиште се данас налази у просторијама Софијског универзитета "Св. Климент Охридски".
"Још почетком 90. година минулог века, пре уласка AUF, у Бугарској се отварају први франкофони универзитетски програми. Најстарији датира из 1992. године – биохемијски инжењеринг, на тадашњем Хемијско-технолошком и металуршком универзитету", објашњава у интервјуу Радио Бугарској Петар Тупарев, руководилац Националне канцеларије Универзитетске агенције франкофоније:
"Кроз њега се и дан данас школују висококвалификовани инжењери. Обука је 100% на француском језику, а студентистичу дипломе које су акредитоване од стране француске Комисије за инжењерске дипломе. Ове дипломе су у потпуности еквивалентне документу који имају студенти у Француској. Ово је први пример могућности за студирање на француском језику на бугарским универзитетима. Одмах после тог програма и Технички универзитет у Софији отвара студијски програм информатике и електротехнике, који је такође, након озбиљне процене квалитета образовања, акредитован од ове престижне институције. То омогућава дипломцима да раде било где у Европи и свету. На овим програмима студирају и страни студенти, али они нису из региона, већ из земаља Магреба, Туниса, Алжира, а има и оних из подсахарске Африке. Наш циљ је да бугарски ученици гимназија страних језика наставе да развијају свој француски језик и да се развијају као франкофони у Бугарској. А кроз промовисање универзитетских програма желимо да им покажемо да им француски језик може бити од користи и по завршетку школе".
Програми на француском језику код нас не покривају све дисциплине и области знања –фокусирани сууглавном на егзактне науке, хуманистичке науке, а неки од њих су везани за економију и привредни менаџмент /на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски"/, за политичке науке и међународне односе /на Новом бугарском универзитету/. Постоје и чисто филолошки програми и примењена лингвистика, који су заступљени на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски", Универзитету у Великом Трнову и Новом бугарском универзитету.
Осим на нивоу институција, промовисање франкофоне заједнице у нашој земљи се одвија и на нивоу привреде. "Француске компаније много улажу у образовање и везу између образовања и индустрије. Уз њихову подршку постоје специјализована одељења у средњим школама, а сарађују и са универзитетима", каже Весела Тодорова-Мозетиг, директор Француско-бугарске трговинско-индустријске коморе. Организација окупља 300 компанија, од којих су половина француске, а осталу половину чине бугарске компаније, које су заинтересоване за развој односа са Француском.
"Мисија Бугарско-француске коморе је да промовишемо Бугарску као дестинацију за инвестиције, да информишемо француске компаније о могућностима које могу да пронађу овде. Много радимо на представљању Бугарске у Француској а наш циљ је да повећамо француско присуство. С друге стране, француске компаније које се свакодневно распитују о бугарском тржишту или пак желе да послују овде, траже кадар који говори француски јеуик, који носи француску пословну културу.
Преко 60% француских инвестиција у нашој земљи је углавном у области индустрије – у изградњи авиона, производњи моторних уља, производњи прекидача – у питању су високе технологије, високо роботизоване, тесно повезане са науком. Има и компанија које послују у области агротехнологије, као и оних које врше генетска истраживања у нашој земљи. И све то зато што имамо добар бугарски кадар".
Међу компанијама које долазе у Бугарску су глобални лидери чији се производи продају на свим тржиштима. "Они међу Бугарима траже средњи и високи менаџмент. Таква је филозофија Француза – да локални људи најбоље знају да управљају особљем и активностима на родном тлу", објашњава Весела Тодорова-Мозетиг. Према њеним речима, "Бугарска има јединствен систем од 18 гимназија страних језика широм земље, које су изузетан први корак ка језику".
Фотографије: FB/auf.bulgarie, FB/ccifrancebulgarie
Превела: Албена Џерманова
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1...
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка..