Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Археолози истражују комплекс „Солана“ у близини Провадије

Фотографија: БТА

Производни комплекс у праисторијском насељу „Солана“ у близини Провадије биће предмет истраживања 20. сезоне археолоших ископавања овог локалитета. Комплекс је удаљен око 100 м од древног насеља и заузима површину од скоро 0,5 ха, рекао је за БТА руководилац истраживања акад. Васил Николов.

Индустријска производња датира из 4.700 – 4.450 г. пре Христа, каже истраживач. Међутим, експлоатација соли почела је 5.600 г. пре Христа. Технологија је била много примитивнија и људи су вадили по 25-26 кг соли. За девет векова се производња усавршила и почели су да добијају по пет тона суве соли.

Васил Николов

Већ две деценије со је предмет научних истраживања акад. Николова, а локалитет у близини Провадије наставља да изненађује научнике:

„Прво изненађење била је древност експлоатације соли на овим просторима – ово је најстарији центар ове врсте у Европи. Друго изненађење за научнике је да су испод земље и жбуња скривени праисторијски тумул, који су људи напустили због промене климе и резиденција трачког племића из 2-1. века пре н.е, који је експлоатисао со, додао је акад. Николов. Према његовим речима, он је био веома имућан о чему сведоче пронађени фрагменти чаша и посуда од грчке керамике.

Објекат ужива велико интересовање туриста које дочекује водич, а од ове године је постављено и 12 илустрованих информационих паноа с QR-кодовима, на енглеском и бугарском језику, који пружају додатне информације о посудама, производњи, кућама и насељу, а сазнаће и зашто је Солана од изузетног значаја не само за Бугарску, већ и за целу Европу.

„На територији наше земље, деловима Србије, Северне Грчке до Карпата развила се прва европска цивилизација,“ подсећа научник и истиче да се управо у Бугарској почела специјализована производња соли.

Настанак Солане код града Провадије у античко доба везује се за највеће и једино налазиште камене соли у овом делу Балканског полуострва. У V миленијуму п.н.е. регион је успео да се афирмише као водећи економски фактор на Старом континенту. Провадијска со, која је упоређивана са „златним полугама“ и коришћена као новчани еквивалент, стигла је до далеких земаља, обезбеђујући локалном становништву богатство и луксузан живот.

Фотограгије: БТА


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дан Арефата – дан уочи Курбан-бајрама

Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у..

објављено 15.6.24. 07.30

Римски логор и гладијаторске игре на Фестивалу античког наслеђа „Орао Дунава“

Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...

објављено 14.6.24. 08.05

Историја древног и вечног Пловдива оживљава на међународном фестивалу

Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до 16. јуна. На догађају који организује Удружење за реконструкцију историјских догађаја..

објављено 14.6.24. 07.30