Производни комплекс у праисторијском насељу „Солана“ у близини Провадије биће предмет истраживања 20. сезоне археолоших ископавања овог локалитета. Комплекс је удаљен око 100 м од древног насеља и заузима површину од скоро 0,5 ха, рекао је за БТА руководилац истраживања акад. Васил Николов.
Индустријска производња датира из 4.700 – 4.450 г. пре Христа, каже истраживач. Међутим, експлоатација соли почела је 5.600 г. пре Христа. Технологија је била много примитивнија и људи су вадили по 25-26 кг соли. За девет векова се производња усавршила и почели су да добијају по пет тона суве соли.
Већ две деценије со је предмет научних истраживања акад. Николова, а локалитет у близини Провадије наставља да изненађује научнике:
„Прво изненађење била је древност експлоатације соли на овим просторима – ово је најстарији центар ове врсте у Европи. Друго изненађење за научнике је да су испод земље и жбуња скривени праисторијски тумул, који су људи напустили због промене климе и резиденција трачког племића из 2-1. века пре н.е, који је експлоатисао со, додао је акад. Николов. Према његовим речима, он је био веома имућан о чему сведоче пронађени фрагменти чаша и посуда од грчке керамике.
Објекат ужива велико интересовање туриста које дочекује водич, а од ове године је постављено и 12 илустрованих информационих паноа с QR-кодовима, на енглеском и бугарском језику, који пружају додатне информације о посудама, производњи, кућама и насељу, а сазнаће и зашто је Солана од изузетног значаја не само за Бугарску, већ и за целу Европу.
„На територији наше земље, деловима Србије, Северне Грчке до Карпата развила се прва европска цивилизација,“ подсећа научник и истиче да се управо у Бугарској почела специјализована производња соли.
Настанак Солане код града Провадије у античко доба везује се за највеће и једино налазиште камене соли у овом делу Балканског полуострва. У V миленијуму п.н.е. регион је успео да се афирмише као водећи економски фактор на Старом континенту. Провадијска со, која је упоређивана са „златним полугама“ и коришћена као новчани еквивалент, стигла је до далеких земаља, обезбеђујући локалном становништву богатство и луксузан живот.
Фотограгије: БТАСудбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је можда једна од најмање познатих цркава у Софији и уједно једина подигнута у част двојице..
У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..
Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..
Након што је дуги низ година био препуштен зубу времена, један од амблематичних мостова које је саградио чувени градитељ Кољо Фичето поново дочекује госте...
Мермерна статуа грчког бога Хермеса, коју су бугарски археолози недавно пронашли током ископавања у античком граду Хераклеја Синтика, недалеко од Петрича,..