У Канади живи око 70.000 Бугара. То показују подаци Министарства спољних послова Бугарске. Тамо има седам бугарских допунских школа. У протеклој 2023/2024. школској години једна од њих –  Школа "Св. Ћирило и Методије" у Ванкуверу је низом манифестација и уз активно учешће својих ђака обележила своју 30. годишњицу.

"Организовали смо зелену школу за децу и на два дана боравили у кампу. Она су се играла у природи, засадили смо јорговане – испричала је Радио Бугарској наставница школе Вања Алексијева. – Имамо дивне успомене и волели бисмо да то поновимо и следеће године, чак и са децом која не похађају нашу школу. Надамо се да ће на њих то деловати као магнет и почеће да долазе у школу. Знам да можда више воле удобност дома и да им је тешко да прате своје вршњаке шестог дана у недељи на месту где такође морају да уче, али ипак могу да покушају."

Поводом годишњице деца су нацртала своје аутопортрете инспирисане сликама Владимира Димитрова-Мајстора. Идеја припада њиховој наставници ликовне уметности Христини Христозовој. А 25. маја одржан је концерт на коме су гостовали и бивши ђаци школе.

Бугарска деца из Ванкувера сакупљају фотографије и праве интервјуе са бившим ђацима школе, који ће постати део филма посвећеног 30. годишњици њеног оснивања.

"За овај задатак имамо подршку Генералног конзулата у Торонту и лично генералног конзула Бугарске тамо – гђе Велиславе Панове. Добили смо финансирање од стране Бугарске и направили интервјуе, а филм ће трајати дуже него што смо очекивали."

Госпођа Алексијева је уверила, да ће филм бити приказан на отварању нове школске године 14. септембра, чиме ће се крунисати обележавање ове важне годишњице за образовно средиште и бугарску заједницу.

Број ученика у школи је мање-више исти – објашњава нам госпођа Алексијева и прецизира:

"Прошле године смо имали око 60 ученика. Током година је било различитих таласа емиграната који су долазили у Канаду. Највећи емигрантски талас био је 90. година минулог века и потрајао је до приступања Бугарске ЕУ. У почетку су сва деца у школи била из бракова у којима су родитељи Бугари и била су рођена у Бугарској. Касније су школу почела да похађају и деца из мешовитих бракова, а данас у првом разреду скоро да немамо децу рођену у Бугарској. То је занимљиво и радосно, јер за мене је импресивна чињеница да ова школа наставља своју мисију чак и када деца код куће не говоре бугарски. Очито, постоји потреба да знају своје корене."

Вања Алексијева признаје да у неким периодима године примећује значајну промену у мотивацији ученика да похађају суботње часове.

"Наравно, умногоме зависи од породице, али бих као дугогодишњи наставник школе рекла да могу да приметим, када је бака дошла да помаже у одгајању детета. Дете одмах почиње да боље чита, да препричава и боље савладава градиво. А након летњег распуста причају занимљиве догађаје из Бугарске."

Што се тиче деце која не говоре добро бугарски и тешко га уче, у школи се труде да им време проведено на часовима буде што пријатније:

"Сваке суботе осим што учимо, излазимо напоље и играмо се. Деци обезбеђујемо тзв. топли оброк који се наручује сваке недеље а укључује пицу, суши и друга јела. Ово користимо као мотивацију за децу – да дођу у школу, да напишемо и научимо шта имамо написати и научити, јер ће ускоро после тога доћи ручак – пица".

Ученицима који ће и ове године прећи школски праг желимо успех!

Фотографије: Школа "Св. Ћирило и Методије" у Ванкуверу

Превела: Албена Џерманова