Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по грегоријанском календару.

Цркве и манастири широм земље посебно свечано прослављају овај велики дан и пре свега светиње које су посвећене рођењу Деве Марије. Међу њима је и манастир Рождества Пресвете Богородице на северним падинама планине Пирин, у близини града Банског. Палигоден, како у народу зову ову светињу, обавијен је велом легенди и предања из раног хришћанства.

„Историјска судбина нашег народа уско је повезана са судбином Бугарске православне цркве,“ каже у интервјуу Радио Бугарској отац Георги Касапинов, који служи у Банском и околним местима. Заједно с локалним становницима, отац Георги обнавља светиње у Разлошкој котлини:

„У атару Банског налазе се укупно 33 света места, што значи да пре него што се обликовао данашњи град Банско, махале су му биле раштркане у различитим местима,“ прича отац Георги и наставља: „Уједињујућу улогу имала је древна римска тврђава Ситан Кале, а реч „ситан“ вероватно потиче од италијанске речи „цитадела“, што значи „мали град.“ У прилог томе иде и легенда о манастиру Рождества Пресвете Богородице, о посебно светлом зраку који косо пада на локалитет Палигоден. Манастир се налази на врху једног брда, око 3,5 км југозападно од планинског одмаралишта и још од давнина ужива посебно поштовање и наклоност верника. Легенда каже да му је први камен темељац положен негде око 59. године после Христа. Апостол Павле је у Македонију дошао да проповеда 52. године после Христа. Презимовао је два месеца у древном граду Никополис ад Нестум, 7 км источно од данашњег града Гоце Делчев.“

По причању старих мештана, апостол Павле је дошао и у Разлошку котлину, а на месту где је проповедао у Банском изграђен је храм посвећен Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу. Према речима оца Георгија, сасвим је могуће да је један од првих, који су примили хришћанство у овом крају, „после проповеди апостола Павла посејао семе Христовог учења изградњом Палигоден манастирчића, како га зову мештани, који је на почетку био мали параклис. Крајем 4. века кроз Разлошку котлину пролазио је римски пут Виа Егнација који је од Егејског мора преко Родопа водио ка Тракијској низији и Филипополису. Параклис је био око 100-200 м испод цркве и сматра се да је управо тада она изграђена у својој пуној величини. Храм је до краја 14. и почетка 15. века био активан, када су га Турци, заједно с твђавом Ситан Кале, спалили до темеља. Вероватно отуда долази и име по коме је светиња позната – Палигоден – „спаљен дању.“

„Манастир је пао у заборав све до 1935. године када је један догађај потресао Банско и натерао локално становништво да размишља о овом светом месту,“ наставио је своју причу отац Георги. „У Банском је живела једна стара фамилија и глава те фамилије је 1934. године изорала ливаду манастира Палигоден. Узалуд су га мештани молили да то не чини, да је то свето место. А он, није хтео ни да чује. За само годину дана изгубио је све чланове породице. Године 1956. локални свештеник и црквени настојатељи отишли су на ово место где су с великим изненађењем открили остатке темеља старе цркве и црквени прибор.“

Тек 1964. године је манастир посвећен Божјој мајци обновљен као једнобродна и једноапсидна базилика димензије 15 х 9 х 6 м. Православни хришћани из Банског су 1965. године донирали средства за завршне радове.

„У западном делу ливаде саграђена је двоспратна кућа с четири собе намењене за смештај верника. И пошто је манастир веома посећен, предвиђено је да се дограде и јужно и северно крило зграде. Посебно на празник Успења Пресвете Богородице и Рождество Пресвете Богородице тамо се служе празнична богослужења, прави се курбан за здравље, коме присуствују скоро сви верници из Банског и околине.“

А о вери мештана сведочи не само обновљених 17 светиња у Разлошкој котлини. „Није џабе један од старих владика говорио да је Банско „богохранимо,“ јер током свих ових година – за време османског ропства и након тога - док је владао атеизам, вера на овом месту никад није нестала, за што можемо да захвалимо и Богу и свештенима који су били пре нас. Дај Боже да и ми имамо прилику да наставимо ове лепе хришћанске вредности,“ рекао је отац Георги и пожелео светао празник: „Свим хришћанима, Бугарима и свим људима широм света, желим срећан празник, јер без Божје помоћи ми не бисмо опстали ни један једини дан.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије Радио Бугарској су уступили Александра Карамихалева, БТА, nasledstvotonanaroda.bg, bansko-gevgelija.airbansko.org