У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале сународнике учити не само да читају и пишу, већ ће им преносити знања и васпитавати их у духу традиције и културе народа којем припадају.
Према подацима Министарства образовања и науке, 268 ових школа (шест више него у школској 2023-2024. години) и током ове школске године добиће финансијска средства у износу од скоро 16 милиона лева, а биће додељена кроз три програма који су били активнi и прошле године – „Матерњи језик и култура у иностранству“, „Неиспричане приче Бугара“ и „Бугарска – образовне маршруте“.
После дугогодишних преговора између Асоцијације бугарских школа у иностранству и Министарства образовања, одобрен је низ промена и допуна у образовним програмима намењеним бугарској деци у иностранству. На последњој годишњој конференцији Асоцијације одржаној крајем јула у Софији истакнуто је да је школама у иностранству потребна помоћ у проналажењу просторија. А што је још важније – у њиховом финансирању, рекла је за Радио Бугарску портпаролка Асоцијације бугарских школа у иностранству Евелина Аврамова.
Највише бугарских допунских школа налази се на Старом континенту – чак 331. У Северној Америци постоје 52 места где ће бугарска деца поносно учити ћирилицу.
На највећем и најнасељенијем континенту на свету – Азији – има укупно седам бугарских допунских школа. Међу њима је и једина школа такве врсте у Кувајту, која функционише у оквиру Амбасаде Бугарске у тој арапској земљи.
Бугарску допунску школу „Св. Ћирило и Методије“ 2007. године основала је Тања Малешкова на иницијативу тамошње бугарске заједнице, откада, уз подршку бугарске државе, ради без прекида. Сваке године у овој школи наставу похађа тридесетак деце узраста од 4 до 18 година, распоређених у неколико одељења и једну припремну групу. Настава се у згради амбасаде одвија петком, када је у Кувајту нерадни дан.
За Милену Баеву, професорку математике на Универзитету у Кувајту, ова школска година биће осма на месту директорке Бугарске допунске школе „Св. Ћирило и Методије“. Признаје да је школа њена велика страст и зато се безрезервно одриче својих слободних дана, упркос напорном послу који обавља на универзитету, породичним обавезама и двоје мале деце код куће.
„Имамо малу, али веома повезану заједницу у Кувајту, а овде су и деца мојих пријатеља и моје родбине. Моја деца су била још мала када сам се укључила у рад бугарске школе, али сада су и она у тој школи. За мене је веома важно да деца наставе да расту у таквом окружењу и да проналазе свој идентитет као Бугари.“
Нове генерације бугарских малишана који посећују школу пре свега су грађани света, али ни у ком случају нису мање Бугари, категорична је Баева.
Према незваничним подацима, бугарска заједница у Држави Кувајт броји око 300-350 људи, објашњава Милена Баева. За рад у Кувајту, потребна је радна виза која се издаје само високо квалификованим стручњацима. Због тога се бугарска заједница у овој земљи углавном састоји од универзитетских професора, наставника, лекара, медицинских сестара и инжењера, појашњава Баева. „То нам доста отежава обезбеђивање квалификованих наставника за бугарску школу.“
Иако малобројна, бугарска заједница у Кувајту не престаје да се интересује за дешавања у домовини.
„Понекад имам осећај да смо ми у иностранству чак и активнији када је реч о изборима, праћењу политике и вести, него неки моји познаници који живе у Бугарској. Човек се увек нада да ће се ситуација поправити. Желела бих да Бугари престану да верују у популизам, јефтина обећања и да свако сам за себе размисли о томе какве промене заиста жели да види у овој земљи.“
А Милена жели да Бугарска буде демократска држава у Европи, која ће и даље уживати поштовање на светској политичкој сцени.
„Желим државу у коју ће се моја деца враћати и бити део ње. Која ће их чинити поносним на чињеницу да су грађани света.“
А све што зависи од ње, она чини. Исто као и више од 2.000 бугарских наставника у иностранству.
Превод: Свјетлана ШатрићУ недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади, који су добили другу шансу за живот. Ова акција део је кампање „Претплати се на природу“ и..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на..