У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале сународнике учити не само да читају и пишу, већ ће им преносити знања и васпитавати их у духу традиције и културе народа којем припадају.
Према подацима Министарства образовања и науке, 268 ових школа (шест више него у школској 2023-2024. години) и током ове школске године добиће финансијска средства у износу од скоро 16 милиона лева, а биће додељена кроз три програма који су били активнi и прошле године – „Матерњи језик и култура у иностранству“, „Неиспричане приче Бугара“ и „Бугарска – образовне маршруте“.
После дугогодишних преговора између Асоцијације бугарских школа у иностранству и Министарства образовања, одобрен је низ промена и допуна у образовним програмима намењеним бугарској деци у иностранству. На последњој годишњој конференцији Асоцијације одржаној крајем јула у Софији истакнуто је да је школама у иностранству потребна помоћ у проналажењу просторија. А што је још важније – у њиховом финансирању, рекла је за Радио Бугарску портпаролка Асоцијације бугарских школа у иностранству Евелина Аврамова.
Највише бугарских допунских школа налази се на Старом континенту – чак 331. У Северној Америци постоје 52 места где ће бугарска деца поносно учити ћирилицу.
На највећем и најнасељенијем континенту на свету – Азији – има укупно седам бугарских допунских школа. Међу њима је и једина школа такве врсте у Кувајту, која функционише у оквиру Амбасаде Бугарске у тој арапској земљи.
Бугарску допунску школу „Св. Ћирило и Методије“ 2007. године основала је Тања Малешкова на иницијативу тамошње бугарске заједнице, откада, уз подршку бугарске државе, ради без прекида. Сваке године у овој школи наставу похађа тридесетак деце узраста од 4 до 18 година, распоређених у неколико одељења и једну припремну групу. Настава се у згради амбасаде одвија петком, када је у Кувајту нерадни дан.
За Милену Баеву, професорку математике на Универзитету у Кувајту, ова школска година биће осма на месту директорке Бугарске допунске школе „Св. Ћирило и Методије“. Признаје да је школа њена велика страст и зато се безрезервно одриче својих слободних дана, упркос напорном послу који обавља на универзитету, породичним обавезама и двоје мале деце код куће.
„Имамо малу, али веома повезану заједницу у Кувајту, а овде су и деца мојих пријатеља и моје родбине. Моја деца су била још мала када сам се укључила у рад бугарске школе, али сада су и она у тој школи. За мене је веома важно да деца наставе да расту у таквом окружењу и да проналазе свој идентитет као Бугари.“
Нове генерације бугарских малишана који посећују школу пре свега су грађани света, али ни у ком случају нису мање Бугари, категорична је Баева.
Према незваничним подацима, бугарска заједница у Држави Кувајт броји око 300-350 људи, објашњава Милена Баева. За рад у Кувајту, потребна је радна виза која се издаје само високо квалификованим стручњацима. Због тога се бугарска заједница у овој земљи углавном састоји од универзитетских професора, наставника, лекара, медицинских сестара и инжењера, појашњава Баева. „То нам доста отежава обезбеђивање квалификованих наставника за бугарску школу.“
Иако малобројна, бугарска заједница у Кувајту не престаје да се интересује за дешавања у домовини.
„Понекад имам осећај да смо ми у иностранству чак и активнији када је реч о изборима, праћењу политике и вести, него неки моји познаници који живе у Бугарској. Човек се увек нада да ће се ситуација поправити. Желела бих да Бугари престану да верују у популизам, јефтина обећања и да свако сам за себе размисли о томе какве промене заиста жели да види у овој земљи.“
А Милена жели да Бугарска буде демократска држава у Европи, која ће и даље уживати поштовање на светској политичкој сцени.
„Желим државу у коју ће се моја деца враћати и бити део ње. Која ће их чинити поносним на чињеницу да су грађани света.“
А све што зависи од ње, она чини. Исто као и више од 2.000 бугарских наставника у иностранству.
Превод: Свјетлана ШатрићКратким видео калејдоскопом „неиспричаних прича еминентних Бугара“ – научника, предузетника, инжењера и сликара, који су допринели добром угледу Бугарске у свету почео је један неконвенционалан друштвени форум који представља достигнућа једног..
Поводом Светског дана борбе против дијабетеса, медицинске установе широм Бугарске организују бесплатне консултације за особе које болују од дијабетеса или су у ризику од развоја ове болести. Према подацима Бугарског друштва за ендокринологију, сваки..
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..