Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски патријарх Максим, којег су подржали бугарски архијереји и предстојатељи помесних Православних Цркава, тада није поднео оставку у корист расколника митрополита Пимена Неврокопског. Захваљујући овој одлучујућој подршци, канонска Бугарска православна црква – Бугарска патријаршија и њен законито изабрани предстојатељ патријарх Максим били су утврђени и признати од свих помесних православних цркава.

Сценарио се, међутим, поновио 20 година касније, али у Украјини. Уместо да поново буде сазван Свеправославни сабор, васељенски патријарх Вартоломеј издао је „томос“ о аутокефалији новоформиране тзв. „Православне цркве Украјине“ (ПЦУ), који је 6. јануара 2019. године званично уручен њеном „предстојатељу митрополиту Епифанију“. Епифанијевом устоличењу није присуствовао ниједан представник помесних цркава, што је јасан знак да је нарушена каноничност Саборне Православне цркве. Богослови и црквени делатници чак упозоравају да ови поступци патријарха Вартоломеја наносе тешку рану православљу и да ће последице бити катастрофалне. У Бугарској се већ чују позиви да Свеправославни сабор треба да буде сазван у Софији.

Још пре годину и по дана, у интервјуу за Радио Бугарску, црквени аналитичар Василијана Мерхеб, политиколог и теолог по образовању, поделила је идеју о организовању сабора, а сада поново покреће то питање.

„Бугарски патријарх Даниил први је изразио пуну подршку уз најсрдачнији, братски тон, како духовну и молитвену, тако и заступничку, против прогона у Украјини“, истакла је за Радио Бугарску Василијана Мерхеб, која пажљиво прати проблеме УПЦ. „Након нашег патријарха, уследиле су реакције седам помесних цркава. То су Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Српска, Албанска, Православна црква Чешких земаља и Словачке, укључујући и Православну цркву Северне Македоније.“

Истовремено, на предлог митрополита пловдивског Николаја, 11. септембра Свети синод БПЦ донео је одлуку да награди патријарха Вартоломеја „за посебне заслуге у превазилажењу раскола“ у нашој цркви. Поставља се питање које су тачно његове заслуге и зашто после 26 година?

„Многи у нашој православној цркви, како свештеници, тако и верници, примили су то са недоумицом“ истиче Василијана Мерхеб. „Наравно, ово решење не одражава став целог Светог синода. Свима је познат став неколико архијереја по питању ПЦУ и тешко да су они подржали да буде награђен човек који изазива васељенски раскол и гази каноне. Постоји много докумената на ову тему, као и живих сведока.“ 

Чињеница је такође да је патријарх Вартоломеј покушао да понизи за живота Његову Светост патријарха Неофита, назвавши га „Ваше Блаженство“ уместо „Ваша Светости“. Ово недвосмислено наглашава чињеницу да за цариградског патријарха Бугарска црква још увек представља егзархију, а не патријаршију. Евидентно је да овакав однос постоји и према осталим помесним Црквама с обзиром на то да је Православној цркви Украјине „томос“ издат једнострано, без сазивања Свеправославног сабора.

„С обзиром на ситуацију у православљу, тренутак за ово награђивање је неприкладан. А ако неко треба да буде награђен за неоспорне заслуге, то су првојерарси који су подржали нашу цркву. Наш патријарх, као изузетно стрпљив, милосрдан и мудар човек, уважио је овај предлог, али ни у ком случају не би дозволио да се душе многих узнемире. Крајње је неопходно сазвати Свеправославни сабор. До сада је таквог става девет помесних цркава. А ми, као једна древна црква, која је Украјини дала писменост и богослужбене књиге, можемо помоћи организовањем Свеправославног сабора, како би се овај раскол превазишао и како се не би ширио православним светом.“

А с ума не треба сметнути ни оно најважније – Софија значи Премудрост Божју.

Прочитајте још:

• Патриjарх Вартоломеj изгубио Бугарску

• Дар Педесетнице је живот у изобиљу