Каква је ситуација у Аустрији?

Председник Александер ван дер Белен тренутно води разговоре са лидерима партија које ће ући у нови парламент, за који је изборе добила крајње десна Слободарска партија Аустрије (СПА) на челу с Хербертом Киклом, који се представља као потенцијални нови канцелар у тзв. „Тврђави Аустрије“.

Досадашња владајућа конзервативна „Народна партија“, на чијем је челу актуелни канцелар Карл Нехамер, која је на другом месту по броју освојених гласова, настоји да спречи Кикла да постане део нове владе. Против коалиције са крајњом десницом изјаснили су се и остали парламентарни актери, укључујући Социјалдемократску партију (СДПА), НEOС и „Зелене“.

Све ове партије, међутим, у потпуности се разликују у својим ставовима о миграцији.

Такође, вреди подсетити да је Аустрија уложила вето на чланство Бугарске и Румуније у Шенгену управо под изговором да преко ових земаља пролази појачан миграциони ток.

„Задржавање Бугарске и Румуније у приступању Шенгену догодило се за време актуелне владе, која је попустила под притиском јавности како би изгледала непоколебљива по питању миграционе кризе. Подсетимо да су тада у Шенген требало да буду примљене Хрватска, Румунија и Бугарска. Из разних разлога, одлучено је да се прими Хрватска, а ставили су вето на приступање Бугарске и Румуније, управо како би изгледали непоколебљиви у погледу миграција и заштите граница“, изјавио је Лесенски.

Према речима експерта, пред „Слободарском партијом“ у Бечу постоје два могућа сценарија за формирање коалиције.

„Једна од опција подразумева сарадњу са  конзервативном 'Аустријском народном партијом', с којом постоји делимично слагање по питањима миграције. Питање је и да ли ће бити испоштован услов да лидер победничке партије не учествује у влади, што представља важну црвену линију. Други сценарио могао би бити покушај формирања владе између социјалдемократа и, можда, либерала. Наиме, 'Народна партија' је до сада била у коалицији са 'Зеленима', али тај споразум није дао очекиване резултате“, прогнозирао је експерт.

„Такође, важно је поменути утицај председника, који је већ изјавио да победничкој партији неће дати мандат за формирање владе ако њен лидер буде учествовао у влади. Међутим, то је веома лична одлука и он може бити смењен“, додао је Лесенски.

Погледајмо и уназад – како је дошло до победе најискусније десне популистичке партије и какве закључке можемо извући из тога?

„Видимо континуитет крајње десничарске тенденције у неким европским земљама, попут Холандије и Словачке, а недавно и уздизање 'Алтернативе за Немачку'. То је, по мом мишљењу, основни закључак. Друго је да ове партије следе готово исти дневни ред, фокусирајући се на проблеме миграције и избеглица, а многе од њих се противе основним европским ставовима по питању подршке Украјини. У значајној мери, оне су добиле подршку током пандемије Ковид-19, када су се противиле вакцинацији и противепидемијским мерама. То објашњава њихов успех", појаснио је експерт Марин Лесенски, с којим су се сагласили и председник Аустријског института за међународне односе Волфганг Петрих, и Андис Кудорс са Латвијског универзитета.

„Ковид-19 и начин на који се влада суочила с пандемијом, или боље речено, није успела у томе, променили су однос грађана према држави, која се све чешће перципира као репресивна. То је несумњиво ишло на руку Слободарској партији Аустрије, али смо сведоци и паневропске тенденције", рекао је Волфганг Петрих.

„Грађани неколико европских земаља незадовољни су радом претходних влада, посебно у контексту миграције. Политички коректне изјаве политичара довеле су до тога да се бирачи осећају маргинализованим и игнорисаним. У њиховим изјавама се не спомиње недостатак жеље за интеграцијом код великог дела миграната који долазе у Европу. Сведоци смо формирања одвојених енклава, док се од локалног становништва очекује да се адаптира на новопридошле“, додао је Андис Кудорс.

У светлу актуелних политичких промена у Аустрији, поставља се питање какве ће последице те промене имати на мигранте који већ бораве у земљи, али и на оне који желе да уђу у Аустрију. 

Он наглашава да ће, без обзира на све, доћи до „утврђивања режима за миграцију“, што би могло негативно утицати на аспирације Бугарске да се прикључи Шенгену. 

Према његовим речима, важно је узети у обзир и Пакт о миграцији и азилу:

Пакт о миграцији и азилу је прикладнији инструмент за ограничавање нелегалних миграција него Шенген, тврди експерт за миграциону политику др Коленбергер. По његовим речима, Пакт предвиђа солидарну расподелу избеглица међу земљама ЕУ, што би могло знатно да ублажи миграциони притисак који тренутно сносе само поједине чланице.

„У последњих десет година више од половине азила у Европи издато је у Аустрији и Немачкој. То што неке земље одбијају да учествују у солидарној расподели миграната – а Мађарска чак не дозвољава ни подношење захтева за азил – значи да ће миграциони притисак остати на истим државама. То већ доводи до пооштравања граничне контроле и отежаних услова за саме избеглице“, упозорио је др Коленбергер.

Сличан став изнела је и политичка аналитичарка др Картин Штајнер-Хемерле, која наводи да би радикални ставови Херберта Кикла, могли бити радикални „само на папиру“:

„Ако бисмо дословно схватили његове изјаве са митинга, Аустрија би се позиционирала уз Мађарску и Виктора Орбана. Партија слободе позива на укидање санкција Европске уније према Русији, на нулту толеранцију према миграцији и азилу, као и на затварање граница. Кикл представља Аустрију као тврђаву и своје савезнике види у Мађарској, али не треба заборавити да је предизборна реторика једно, а мере које је могуће применити у владиним оквирима нешто сасвим друго“, оценила је др Штајнер-Хемерле у подкасту „Евранет Плус Панорама“.

Да ли ће последња ескалација насиља на Блиском истоку донети још један талас избеглица?

Годину дана након последњег великог сукоба између Хамаса и Израела, питање да ли ће нове ескалације изазвати нови прилив избеглица постаје све актуелније. О томе смо разговарали са аналитичарем Марином Лесенским, који сматра да нестабилност у региону већ ствара услове за нове миграционе токове.

„Већ сада имамо интерно расељене људе у самом Израелу, на палестинским територијама и у Либану. Ако се конфликт прошири и на Иран, постоји реална опасност да би авганистанске избеглице, које већ бораве у тој земљи, могле кренути ка Западу“, изјавио је Лесенски.

У контексту миграционе кризе, Лесенски је прокоментарисао и недавну одлуку Европског суда у случају две Авганистанке којима је Аустрија одбила азил. Суд је одлучио да су пол и националност довољни разлози за пружање заштите, имајући у виду тешку ситуацију жена у Авганистану под талибанским режимом.

„Ова пресуда одражава осећај солидарности јавности према женама као посебно угроженој групи у Авганистану. Ипак, око 30 одсто бирачког тела подржава строже мере против миграције, а слични ставови се могу чути и у оквиру других политичких опција“, навео је Лесенски.

Да ли је на помолу нови талас избеглица из Либана?

„С обзиром на велику мигрантску популацију у Либану, у којој доминирају Палестинци и Сиријци који су побегли од грађанског ратау Сирији, најновија ескалација сукоба могла би покренути нови талас избеглица. У Либану живи велики број миграната, веома рањивих у условима нових оружаних сукоба. Уколико дође до погоршања ситуације, најугроженији би могли да потраже уточиште у Турској. Питање је, међутим, како ће Анкара реаговати – да ли ће им дозволити да наставе пут ка Европи или ће ограничити њихово кретање“, каже експерт за миграције.

Према његовим речима, улога међународних организација биће кључна, али све зависи и од могућег ширења конфликта на Блиском истоку. „Одржање стабилности зависи и од тога да ли ће израелске операције у јужном Либану остати локализоване или ће се проширити“, истиче стручњак.

Како оцењујете улогу Европске уније у сузбијању напетости у појасу Газе?

Осврћући се на могућности Европске уније да ублажи тензије у Појасу Газе, стручњак сматра да су резолуције донете, али да њена стварна моћ остаје ограничена. „Европска унија је усвојила низ резолуција и подузела одређене кораке, али њене могућности су суштински ограничене јер јој чланице нису пренеле довољно спољнополитичких овлашћења. Због тога је улога ЕУ у овом случају више посматрачка, а њен прави допринос очекује се тек у постконфликтној фази, у виду помоћи при обнови, хуманитарне подршке и решавања последица кризе“, закључио је експерт.