Европска унија могла би одиграти кључну улогу у обнови Блиског истока по окончању тамошњих конфликата чија ескалација је почела пре тачно годину дана, након напада Хамаса у Израелу, када су хиљаде људи изгубиле живот, а стотине одведене у Појас Газе као таоци.
Оваква предвиђања за БНР даје Марин Лесенски, експерт из невладине организације „Институт Отворено друштво“, упозоравајући на могућност новог таласа избеглица који би могао да погоди и Бугарску уколико се пут миграната преко Турске усмери према Европи. Према његовим речима, могуће је да ће Аустрија додатно пооштрити своју миграциону политику, нарочито узимајући у обзир ставове странака које су освојиле највише гласова на парламентарним изборима. Ова земља и даље званично остаје против проширења Шенгена на копнене границе Бугарске и Румуније, правдајући тај став тврдњом да преко њихових територија пролази велики број миграната.
Има ли шансе за пунопрано чланство Бугарске у Шенгену?
Одговор би могао бити познат ове недеље на састанку Савета Европске уније, где ће се разматрати спремност Бугарске и Румуније за „сувоземни“ Шенген. Аустрију ће на овом састанку представљати привремени министар, именован од стране председника, који подржава став Беча да задржи вето по овом питању.
Ипак, постоји трачак наде, сматра експерт за европску политику Марин Лесенски из „Института Отворено друштво“.
„Било је наговештаја да ће Бугарска и Румунија добити ‘зелено светло’ и да ће овај проблем бити разрешен. У Холандији је, на пример, одлазећа влада направила овај корак и укинула вето. Можда ће се исти сценарио десити и у Аустрији – да непосредно пре формирања нове владе, актуелна одлазећа влада одлучи да укине свој вето.“
Још један разлог за оптимизам у погледу укидања вета на улазак Бугарске и Румуније у Шенген аналитичари виде у новом кандидату за европског комесара за миграције.
На предстојећем саслушању Магнуса Брунера, једна од главних тема биће, без сумње, проширење Шенгена. Како је у интервјуу за емисију „Субота 150“ прогарма „Хоризонт“ БНР објаснио директор Аустријског института за европске политике Паул Шмид, „кандидат за еврокомесара мора да остави по страни своју националну припадност и да на првом месту буде Европљанин“.
„Брунер има снажне везе у Аустријској народној партији и сигурно ће их искористити да убрза европску одлуку о укидању вета, с обзиром на то да су критеријуми за пуноправно чланство Бугарске и Румуније у Шенгену одавно испуњени“, додао је Шмид.
У прилог овоме за емисију „Субота 150“ прогарма „Хоризонт“ БНР говори и миграциони експерт др Јудит Коленбергер: „Очекујем да ће Брунер покренути процес проширења Шенгена, што подразумева и укидање аустријског вета. Тренутно решење, тзв. ‘ваздушни Шенген’, није задовољавајуће и наноси штету грађанима Бугарске и Румуније који путују копненим путевима.“
Коленбергерова наглашава да овај проблем погађа и привреду. „Пословни сектор у Бугарској, Румунији, али и у Аустрији трпи. Аустријски инвеститори бележе економске губитке и штету по репутацију због овог вета“, навела је она.
Њено мишљење дели и економски аналитичар Марин Лесенски, који је додао да укидање вета иде у корист и аустријској привреди:
„Аустрија је блиско повезана са овим регионом и има значајне пословне интересе. Од земаља је које највише улажу у југоисточну Европу, а отворене копнене границе директно би користиле аустријским компанијама. Оне већ лобирају за улазак Бугарске и Румуније у Шенген – имају значајне инвестиције, производњу и трговину у овим земљама. То би за Аустрију, која је тренутно у озбиљној економској кризи, представљало значајну предност.“
Каква је ситуација у Аустрији?
Председник Александер ван дер Белен тренутно води разговоре са лидерима партија које ће ући у нови парламент, за који је на изборима победила крајње десна Слободарска партија Аустрије (СПА) на челу с Хербертом Киклом, који се представља као потенцијални нови канцелар у тзв. „Тврђави Аустрије“.
Досадашња владајућа конзервативна Народна партија, на чијем је челу актуелни канцелар Карл Нехамер, која је на другом месту по броју освојених гласова, настоји да спречи Кикла да постане део нове владе. Против коалиције са крајњом десницом изјаснили су се и остали парламентарни актери, укључујући Социјалдемократску партију (СДПА), НEOС и Зелене.
Све ове партије, међутим, у потпуности се разликују у својим ставовима о миграцији.
Такође, вреди подсетити да је Аустрија уложила вето на чланство Бугарске и Румуније у Шенгену управо под изговором да преко ових земаља пролази појачан миграциони ток.
„Задржавање Бугарске и Румуније у приступању Шенгену догодило се за време актуелне владе, која је попустила под притиском јавности како би изгледала непоколебљива по питању миграционе кризе. Подсетимо да су тада у Шенген требало да буду примљене Хрватска, Румунија и Бугарска. Из разних разлога, одлучили су да приме Хрватску, док су на пријем Бугарске и Румуније ставили вето, управо због тога да би оставили утисак непоколебљивости у погледу миграција и заштите граница“, изјавио је Лесенски.
Према речима експерта, пред Слободарском партијом у Бечу постоје два могућа сценарија за формирање коалиције.
„Једна од опција подразумева сарадњу са конзервативном Аустријском народном партијом, с којом постоји делимично слагање по питањима миграције. Питање је и да ли ће бити испоштован услов да лидер победничке партије не учествује у влади, што представља важну црвену линију. Други сценарио могао би бити покушај формирања владе између социјалдемократа и, можда, либерала. Наиме, Народна партија је до сада била у коалицији са Зеленима, али тај споразум није дао очекиване резултате“, прогнозирао је експерт.
„Такође, важно је поменути утицај председника, који је већ изјавио да победничкој партији неће дати мандат за формирање владе ако њен лидер буде учествовао у влади. Међутим, то је веома лична одлука и он може бити смењен“, додао је Лесенски.
Погледајмо и уназад – како је дошло до победе најискусније десне популистичке партије и какве закључке можемо извући из тога?
„Видимо континуитет крајње десничарске тенденције у неким европским земљама, попут Холандије и Словачке, а недавно и уздизање 'Алтернативе за Немачку'. То је, по мом мишљењу, основни закључак. Друго је да ове партије следе готово исти дневни ред, фокусирајући се на проблеме миграције и избеглица, а многе од њих се противе основним европским ставовима по питању подршке Украјини. У значајној мери, оне су добиле подршку током пандемије Ковид-19, када су се противиле вакцинацији и противепидемијским мерама. То објашњава њихов успех", појаснио је експерт Марин Лесенски, с којим су се сагласили и председник Аустријског института за међународне односе Волфганг Петрих, као и Андис Кудорс са Латвијског универзитета.
„Ковид-19 и начин на који се влада суочила с пандемијом, или боље речено, није успела у томе, променили су однос грађана према држави, која се све чешће перципира као репресивна. То је несумњиво ишло на руку Слободарској партији Аустрије, али смо сведоци и паневропске тенденције", рекао је Волфганг Петрих.
„Грађани неколико европских земаља незадовољни су радом претходних влада, посебно у контексту миграције. Политички коректне изјаве политичара довеле су до тога да се бирачи осећају маргинализованим и игнорисаним. У њиховим изјавама се не спомиње недостатак жеље за интеграцијом код великог дела миграната који долазе у Европу. Сведоци смо формирања одвојених енклава, док се од локалног становништва очекује да се адаптира на новопридошле“, додао је Андис Кудорс.
У светлу актуелних политичких промена у Аустрији, поставља се питање какве ће последице те промене имати на мигранте који већ бораве у земљи, али и на оне који желе да уђу у Аустрију.
Према речима експерта из „Института Отворено друштво“, нова владајућа коалиција, предвођена крајње десничарском партијом, заузима чврст став о миграционој политици. Залаже се за реимиграцију, што подразумева експулзију нелегалних миграната који немају право на азил у своје матичне земље. Такође, планирано је заоштравање услова за добијање азила и држављанства за оне који већ живе у Аустрији.Он наглашава да ће, без обзира на све, доћи до „утврђивања режима за миграцију“, што би могло негативно утицати на аспирације Бугарске да се прикључи Шенгену.
Према његовим речима, важно је узети у обзир и Пакт о миграцији и азилу:
„Очекује се да ће Пакт о миграцији, када ступи на снагу – вероватно средином 2026. године, помоћи да се смире тензије у јавности и утицаји крајњих десничарских партија. Ипак, остаје отворено питање да ли ће реформа успети да смири ситуацију“, закључује експерт.Пакт о миграцији и азилу је прикладнији инструмент за ограничавање нелегалних миграција него Шенген, тврди експерт за миграциону политику др Коленбергер. По њеним речима, Пакт предвиђа солидарну расподелу избеглица међу земљама ЕУ, што би могло знатно ублажити миграциони притисак који тренутно сносе само поједине чланице.
„У последњих десет година више од половине азила у Европи одобреено је у Аустрији и Немачкој. То што неке земље одбијају да учествују у солидарној расподели миграната – а Мађарска чак не дозвољава ни подношење захтева за азил – значи да ће миграциони притисак остати на истим државама. То већ доводи до пооштравања граничне контроле и отежаних услова за саме избеглице“, упозорила је др Коленбергер.
Сличан став изнела је и политичка аналитичарка др Картин Штајнер-Хемерле, која наводи да би радикални ставови Херберта Кикла могли бити радикални „само на папиру“:
„Ако бисмо дословно схватили његове изјаве са митинга, Аустрија би се позиционирала уз Мађарску и Виктора Орбана. Слободарска партија позива на укидање санкција Европске уније према Русији, на нулту толеранцију према миграцији и азилу, као и на затварање граница. Кикл представља Аустрију као тврђаву и своје савезнике види у Мађарској, али не треба заборавити да је предизборна реторика једно, а мере које је могуће применити у владиним оквирима нешто сасвим друго“, оценила је др Штајнер-Хемерле у подкасту „Евранет Плус Панорама“.
Да ли ће последња ескалација насиља на Блиском истоку донети још један талас избеглица?
Годину дана након последњег великог сукоба између Хамаса и Израела, питање да ли ће нове ескалације изазвати нови прилив избеглица постаје све актуелније. О томе смо разговарали са аналитичарем Марином Лесенским, који сматра да нестабилност у региону већ ствара услове за нове миграционе токове.
„Већ сада имамо интерно расељене људе у самом Израелу, на палестинским територијама и у Либану. Ако се конфликт прошири и на Иран, постоји реална опасност да би авганистанске избеглице, које већ бораве у тој земљи, могле кренути ка Западу“, изјавио је Лесенски.
У контексту миграционе кризе, Лесенски је прокоментарисао и недавну одлуку Европског суда у случају две Авганистанке којима је Аустрија одбила азил. Суд је одлучио да су пол и националност довољни разлози за пружање заштите, имајући у виду тешку ситуацију жена у Авганистану под талибанским режимом.
„Ова пресуда одражава осећај солидарности јавности према женама као посебно угроженој групи у Авганистану. Ипак, око 30 одсто бирачког тела подржава строже мере против миграције, а слични ставови се могу чути и у оквиру других политичких опција“, навео је Лесенски.
Да ли је на помолу нови талас избеглица из Либана?
„С обзиром на велику мигрантску популацију у Либану, у којој доминирају Палестинци и Сиријци који су побегли од грађанског ратау Сирији, најновија ескалација сукоба могла би покренути нови талас избеглица. У Либану живи велики број миграната, веома рањивих у условима нових оружаних сукоба. Уколико дође до погоршања ситуације, најугроженији би могли да потраже уточиште у Турској. Питање је, међутим, како ће Анкара реаговати – да ли ће им дозволити да наставе пут ка Европи или ће ограничити њихово кретање“, каже експерт за миграције.
Према његовим речима, улога међународних организација биће кључна, али све зависи и од могућег ширења конфликта на Блиском истоку. „Одржање стабилности зависи и од тога да ли ће израелске операције у јужном Либану остати локализоване или ће се проширити“, истиче стручњак.
Како оцењујете улогу Европске уније у сузбијању напетости у Појасу Газе?
„Европска унија је усвојила низ резолуција и подузела одређене кораке, али њене могућности су суштински ограничене јер јој чланице нису пренеле довољно спољнополитичких овлашћења. Због тога је улога ЕУ у овом случају више посматрачка, а њен прави допринос очекује се тек у постконфликтној фази, у виду помоћи при обнови, хуманитарне подршке и решавања последица кризе“, закључио је експерт.
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара –..