Једна од честих тема у холивудским апокалиптичним филмовима је велики астероид који прети да удари Земљу, а драматичност ситуације додатно појачавају мере које је потребно предузети како би се спречила таква катастрофа. Док се у филмовима решење углавном своди на уништавање астероида експлозијама, у стварности су подједнако важне могућности за рано откривање ових небеских тела и моделирање њихових путања. Свемирска сонда „Хера“, коју је прошле недеље успешно лансирала Европска свемирска агенција (ESA), требало би да допринесе напорима за спречавање потенцијалних свемирских претњи. Сонда је започела своје путовање удаљено 195 милиона километара од наше планете. Улога Европске свемирске агенције у заштити планете огледа се у проучавању малог, безопасног астероида Диморфос, који је НАСА намерно скренула са његове путање пре две године како би тестирала могућност скретања астероида у случају да постане претња Земљи. Директор Европске свемирске агенције Јозеф Ашбахер нагласио је значај овог пројекта, рекавши: 

„Ово је још један доказ да Европска свемирска агенција испуњава своје циљеве. Ове године постигли смо значајне успехе – нова ракета „Аријана 6“ успешно је у јулу лансирала сателите у орбиту, мисија EarthCARE већ обезбеђује податке о вези између облака, аеросола и радијације са невиђеном прецизношћу, а ту су и мисије „Галилео“, „Сентинел“, као и наше ракете „Вега“. Европска свемирска агенција је у најбољој форми до сада. Постижемо успехе за Европу, а у овом случају и за човечанство, јер је ова мисија наш допринос будућој заштити планете.„Ово је још један пример како Европска свемирска агенција остварује своје циљеве. Ове године смо постигли низ успеха – нова ракета 'Аријана 6' успешно је лансирала сателите у јулу, мисија 'EarthCARE' пружа податке о односима између облака, аеросола и зрачења са невиђеном прецизношћу, а ту су и мисије 'Галилео' и 'Сентинел', као и наше ракете 'Вега'. Европска свемирска агенција је на врхунцу. Ова мисија представља наш допринос заштити планете у будућности.“

Диморфос је сателит већег астероида Дидимос, a европска сонда „Хера” прва је летелица која ће му се приближити. Она ће, уз помоћ три сателита, прикупити податке који ће научницима омогућити да детаљно проуче последице удара како би разумели колико је Насина мисија била успешна и какве би промене могле бити неопходне за заштиту Земље у будућности.

„Откако је комета откривена, надали смо се најбољем исходу, али смо истовремено правили планове и за најгоре“, рекао је у свом обраћању амерички председник, у тумачењу Моргана Фримена, у филму „Смртоносни удар” из 1998. године.

Метеорит пречника око 18 метара који се 2013. године неочекивано појавио изнад Чељабинска у Русији изазвао је рањавање око 1.000 људи и нанео знатну материјалну штету, а да је био нешто већи и погодио густо насељена подручја попут Париза, Лондона или Берлина, последице би биле катастрофалне. Европска сонда „Хера“, названа по грчкој богињи брака, представља један од првих корака у спречавању таквих сценарија. Хуан Луис Кано, координатор за планетарну заштиту у Европској свемирској агенцији, истиче: 

„Током последњих деценија схватили смо да су претње из свемира веће него што смо мислили. Сазнали смо да многи материјали, настали још у доба формирања Сунчевог система, и даље круже у близини Земље. Ризик од удара астероида који би могао нанети озбиљну штету нашем друштву је стварност и због тога морамо бити спремни да се заштитимо од таквих претњи. Свемирске агенције, укључујући Европску свемирску агенцију, припремају се да одговоре на те изазове.“

Директор Одељења за свемирски отпад у Европској свемирској агенцији (ESA) Холгер Краг изјавио је за „Политико” да је треутно астероид могуће детектовати отприлике 10 сати пре његовог приближавања Земљи. Циљ је, међутим, да се овај период до краја деценије продужи на три недеље, а у ту сврху биће изграђена три специјална телескопа која ће континуирано скенирати небо. Један од тих телескопа већ је добио финансирање и очекује се да почне са радом наредне године у Италији, док ће друга два бити постављена у Чилеу и Аустралији. Планира се и нова мисија под називом РАМЗЕС, која ће започети истраживање астероида „Апофис“ 2029. године, када ће се овај свемирски објекат приближити Земљи на 33.000 километара. Крајем наредне године, представници 22 земље чланице Европске свемирске агенције састаће се на самиту у Бремену, где ће морати да прикупе 250 милиона евра за завршетак свемирске летелице. 

Међу кључним мисијама је сонда „Хера”, вредна 363 милиона евра, опремљена са 12 инструмената и два наносателита – „Јувентас” и „Милани”. „Јувентас” ће покушати да слети на астероид Диморфос у првом покушају слетања на тако мали објекат и проучаваће његову структуру и гравитационо поље, док ће „Милани” анализирати састав астероида. Оперативни менаџер мисије „Хера”, Игнасио Танко, објашњава сложеност пута ка овом објекту: 

„Следеће године прво идемо до Марса, јер немамо довољно горива за директан лет до астероида. Искористићемо гравитацију Марса како бисмо стекли брзину и усмерили се према астероиду. До Диморфоса стижемо 2026. године, а за прецизну навигацију тимови се већ припремају.”

Сонда „Хера” ће мисију извршавати најмање шест месеци како би испунила све научне циљеве.

О значајним пројектима које Бугарска реализује у сарадњи са ESA, говори проф. Георги Сотиров, члан Научног савета Института за свемирска истраживања и технологије Бугарске академије наука: 

„Бугарска је 2015. потписала споразум о сарадњи са ESA, али још увек смо на нивоу прелазног учешћа. За 10 година предложено је око 150 пројеката, од којих је мање од 50 финансирала држава, у укупној вредности од осам милиона евра. Међу 15 пројеката Института за свемирска истраживања, истичу се два међународног значаја. Први обухвата развој дозиметара серије „Љулин”, који су постали глобално коришћено решење у више од 15 земаља. Такође, у оквиру мисије из 2015, дозиметри „Љулин” лансирани су до Марса, где и даље мере свемирску радијацију и шаљу податке на Земљу. Исти типови су уграђени и на сателите из серије „Virgin Galactic” које је развио Илон Маск. Пројекат „Тестирање индекса вегетације” са сателитима „Sentinel-2” је такође значајан, јер омогућава процену стања зимских усева у Бугарској. Овај пројекат је резултат сарадње Института за свемирска истраживања и технологије, Института за агротехнологију и заштиту биља Никола Пушкаров и Фламанског технолошког института.”

„Ако говоримо о домаћим постигнућима, 2018. године, у оквиру пројекта који је Институт за криобиологију и прехрамбену технологију спровео са Институтом за свемирска истраживања, развијене су нове врсте космичке хране за чланове посаде у екстремним условима, попут астронаута, али и пилота и подморничара. Пројекат је био веома успешан. Желим да напоменем да је Бугарска трећа земља на свету која је развила космичку храну, са више од 32 патентирана јела, високе калоријске и енергетске вредности. Поред тога, радимо на новој врсти сателитске стаклене баште. Бугарска је била прва земља која је 1992. године створила космичку стаклену башту у сарадњи са бразилском компанијом. Овај успех нам је омогућио да пре три године освојимо нови пројекат у тој области.“

Које су главне препреке за бржи развој бугарске науке у сарадњи са Европском свемирском агенцијом?

„Европска свемирска агенција подржава учешће бугарских организација, али главна препрека за развој наших истраживања и свемирских технологија је недостатак Националног програма за свемирска истраживања. Рецимо, Чешка већ десет година има Националну свемирску стратегију која одређује приоритете и планове за будућност. Ми већ две до три године покушавамо да охрабримо бугарску индустрију, посебно мала и средња предузећа, али многима још увек није јасно како ће се дефинисати приоритети у овој области.

Имамо добру сарадњу са организацијама као што су НАСА, јапанска ЈАКСА, француска и данска свемирска агенција, италијански партнери и други. Такође, са Руском академијом наука смо некада имали снажне везе. Иако је рат у Украјини пореметио наше традиционалне односе са руском свемирском агенцијом успостављене кроз програм „Интеркосмос,“ очекујемо да ће уз подршку европских институција и сарадњу са нашим партнерима бити омогућено успешније учешће у пројектима Европске свемирске агенције.“

Са којим европским државама најчешће и најуспешније сарађујете и у којим областима истраживања?

„У области примене космичких дозиметара тренутно сарађујемо са институцијама из Аустралије, Аустрије, Бразила, Немачке, Индије, Италије, Канаде, Норвешке, Пољске, Русије, САД, Финске, Француске, Чешке, Швајцарске и Јужне Кореје. Уређај који је развио наш институт тренутно функционише на Међународној свемирској станици, а подаци које пружа омогућавају процену нивоа радијације унутар и изван станице, што је важно за праћење здравља астронаута. 

Европска свемирска агенција такође подржава развој универзитетских курсева и програма за обуку у космичким технологијама и инжењерингу, са фокусом на практичну примену и унапређење квалификација. Постоје и докторске програме који припремају будуће експерте за свемирску индустрију. Ако желимо да постанемо асоцирани, а затим и пуноправни члан, морамо представити научне пројекте и резултате у складу са светским и европским стандардима, како бисмо допринели развоју космичке науке и технологије.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Ројтерс

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати