Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

7
Фотографија: Видинска митрополија

Бугарска православна црква 26. октобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII века, када су браћа-бољари Асен и Петар у Трновграду објавили да више не признају византијску власт. Ова одлука донета је на дан храмовног празника цркве коју су они подигли у част светог Димитрија који је истог проглашен за духовног заштитника Бугара. Од тада, свети Димитрије ужива посебно поштовање у Бугарској, а пред његовим светим моштима у Солуну клањају се многобројни хришћани из целог света.

Свети Димитрије је 1993. године проглашен духовним покровитељем града Видина, где се налази величанствени саборни храм Светог Димитрија, други по величини у Бугарској, одмах након софијског храма Светог Александра Невског.

Саборни храм Св. Вмчк. Димитра Солунског

Градња храма почела је 1884. године, уз благослов и несебичну подршку видинског митрополита Антима I. Грађани су са великом посвећеношћу учествовали у његовом подизању, како добровољним прилозима тако и радом. План храма израдио је чувени мајстор из Трјавне, Генчо Канев, уз допринос италијанског архитекте Бахнанија, а радови су трајали до 1926. године.

„Тада је храм освештан и служена је прва света литургија“, каже у интервјуу за Радио Бугарску старешина саборног храма архимандрит Самуил. „Величанственост храма сведочи о односу људи онога времена према заједничким подухватимаЉуди су дали свој допринос да би изградили свој Дом – Дом народа. То је најважније. Када гледамо на храм као на свој дом, место где се обраћамо Створитељу, све се мења у животу.“ Он додаје да се на многим местима на дан Светог Димитрија припрема курбан, као симбол солидарности и помоћи онима који су у невољи.“

Архимандрит Самуил

Архимандрит Самуил подсећа да је управо то чинио Свети Димитрије Солунски – помагао је људима у невољи. Пре него што је мученички страдао за веру, раздао је своју имовину сиромашнима, а након своје смрти наставио је да помаже свима који му се моле са вером и надом. „На жалост, људи се данас често окрећу Богу тек када се суоче са великим тешкоћама“, примећује архимандрит Самуил и додаје:


„Иако смо сада сви слободни да се молимо Богу кад год то желимо, често то чинимо тек када нас стигну велике невоље. То су моја запажања. Људи се Богу окрећу и на велике празнике – Светог Димитрија, Божић, Васкрс – када пожеле да оду у цркву и да се помоле. И то је добро, али би било још боље ако бисмо могли да у свакодневном животу усмеримо своје мисли ка Створитељу, било би то најкорисније за нас.“


Архимандрит Самуил позива православне вернике да редовно учествују у Светој Литургији, током које се врши највећа тајна – Евхаристија, коју је Исус Христос оставио својим ученицима на Тајној вечери. Становницима Видина жели да се врате својим коренима из времена када је Видин играо важну улогу у културном и духовном животу земље.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Видинска митрополија, БТА, Саборни храм св. вмч. Димитрија Солунског



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

На Архангелове задушнице сећамо се наших покојника и делимо милостињу

У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..

објављено 2.11.24. 05.30

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00