Настанак Софије у древности везан је не само за погодан географски положај Софијског поља, већ и за минерални извор који се данас налази у самом срцу наше престонице. Хиљадугодишња историја овог насеља чије богате археолошке трагове откривамо и данас неминовно је повезана са овим богатством које је играло важну улогу у њеном успону. „Сердика је мој Рим”, узвикнуо је некада цар Константин Велики (306-337 г.), који је поред свега осталог оценио и овдашње минералне изворе и на дуг период Софију претворио у своју резиденцију. На жалост, данас се од овог драгоценог богатства бугарске престонице користи само мали део и то углавном од стране компанија за флаширање минералне воде. Данас су зграде некадашњих минералних купатила девастиране. И уместо да доприносе благостању Софије, термалне воде одлазе у канализацију или остају скривене у недрима града.
Хидролог проф. Костадин Штерев подсећа да управо ти извори чине наш главни град јединственим. Јер је вода сваког термалног извора различитог минералног садржаја и специфичних карактеристика што са своје стране пружа могућност за ширу практичну примену воде. Садржај минералних вода у северном, јужном, источном и западном делу Софијске котлине је сасвим различит и управо због те разноврсности кажемо да имамо велико богатство, наводи Костадин Штерев и прецизира:
- У недрима Софијске котлине и на територији наше престонице генерише се око 500 литара у секунди термалних вода. Њихова најнижа температура је од 30 до 35 степени Целзијусових, а неке достижу до 80-90 степени. Међутим, од тог потенцијала ми тренутно користимо тек око 1/5. Више него јасно је да су потребни програми и пројекти за истраживање и експлоатацију термалних вода. На жалост, последњих 20 година у том погледу нисмо постигли напредак.
© Фотографија: BGNES
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..