Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Минералне воде Софије

Фотографија: БГНЕС

Настанак Софије у древности везан је не само за погодан географски положај Софијског поља, већ и за минерални извор који се данас налази у самом срцу наше престонице. Хиљадугодишња историја овог насеља чије богате археолошке трагове откривамо и данас неминовно је повезана са овим богатством које је играло важну улогу у њеном успону. „Сердика је мој Рим”, узвикнуо је некада цар Константин Велики (306-337 г.), који је поред свега осталог оценио и овдашње минералне изворе и на дуг период Софију претворио у своју резиденцију. На жалост, данас се од овог драгоценог богатства бугарске престонице користи само мали део и то углавном од стране компанија за флаширање минералне воде. Данас су зграде некадашњих минералних купатила девастиране. И уместо да доприносе благостању Софије, термалне воде одлазе у канализацију или остају скривене у недрима града.

Хидролог проф. Костадин Штерев подсећа да управо ти извори чине наш главни град јединственим. Јер је вода сваког термалног извора различитог минералног садржаја и специфичних карактеристика што са своје стране пружа могућност за ширу практичну примену воде. Садржај минералних вода у северном, јужном, источном и западном делу Софијске котлине је сасвим различит и управо због те разноврсности кажемо да имамо велико богатство, наводи Костадин Штерев и прецизира:
- У недрима Софијске котлине и на територији наше престонице генерише се око 500 литара у секунди термалних вода. Њихова најнижа температура је од 30 до 35 степени Целзијусових, а неке достижу до 80-90 степени. Међутим, од тог потенцијала ми тренутно користимо тек око 1/5. Више него јасно је да су потребни програми и пројекти за истраживање и експлоатацију термалних вода. На жалост, последњих 20 година у том погледу нисмо постигли напредак.

© Фотографија: BGNES

Централно софијско јавно купатило

До пре двадесетак година у Софији се вода са минералних извора користила не само за пиће већ и у неколико градских минералних купатила у којима су постојали и развијени бањски центри. Међу њима најпознатији су Овча купел, Горна бања, Банкја. Осим тога, њихове зграде, подигнуте пре стотинак година, имају и архитектонску вредност. Лепа зграда Централног софијског купатила у срцу нашег главног града данас је Музеј историје Софије, који међутим још увек није отворио врата за посетиоце. Некадашњи центри за одржавање хигијене и рекреацију више не функционишу, а њихове се зграде полако али сигурно руше. Посебно очајно је стање оних у Горњој бањи и Овча Купел. Једино минерално купатило које и у нашим данима ради је оно у софијској четврти Панчарево. Давање у концесију неких минералних извора је подстакло развој индустрије флаширане минералне воде, али ипак нема видљивог напретка у искоришћавању овог вредног богатства бугарске престонице, каже проф. Штерев. Мада, постоје добре намере. Постоји Генерални план уређења Софије за наредних 20 година који је Скупштина града одобрила, а и парламент га је усвојио. Овај план предвиђа изградњу разноразних лековитих и рекреативних центара у којима ће се користити термалне воде. С тим у вези пуно наде полаже се у партнерство између општине и приватног предузетништва. Ево шта је још рекао Костадин Штерев:
- Део средстава се мора искористити за истраживање термалних извора и изградњу одговарајућих постројења и инфраструктуре. Остали део ће бити намењен изградњи самих центара – лековитих, рехабилитационих, спортских, рекреативних итд., а наравно и даљем развоју индустрије флаширане воде, при чему се морају тражити и други облици за искоришћавање вода.

У погледу разноврсности минералних вода Софија је јединствена, подвлачи опет проф. Штерев. Да подсетимо да су термални извори једно од главних богатстава и Будимпеште, на пример, али она их и данас користи много рационалније од нас. Ипак, постоји једна битна разлика:
- Будимпештански хидротермални систем је веома моћан, али су по својим карактеристикама све воде углавном истог типа. А ми у Софији имамо читавих 9 типова воде који имају различиту будућност. И у том смислу Софија заузима једно од водећих места у Европи.

Превод: Албена Џерманова
По публикацията работи: Милка Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари највише емигрирају у Немачку, Велику Британију и Холандију

Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..

објављено 22.10.24. 15.46

Близу 17% Бугара пати од дијабетеса

Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..

објављено 22.10.24. 14.38
Радослава Недјалкова добитница је престижне награде „Бугарка године – Св. Злата Магленска“ за 2023. годину

Радослава Недјалкова из фолклорне групе „Нашенци“: Фолклорна друштва су срце бугарских заједница широм света

„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..

објављено 22.10.24. 12.15