Настанак Софије у древности везан је не само за погодан географски положај Софијског поља, већ и за минерални извор који се данас налази у самом срцу наше престонице. Хиљадугодишња историја овог насеља чије богате археолошке трагове откривамо и данас неминовно је повезана са овим богатством које је играло важну улогу у њеном успону. „Сердика је мој Рим”, узвикнуо је некада цар Константин Велики (306-337 г.), који је поред свега осталог оценио и овдашње минералне изворе и на дуг период Софију претворио у своју резиденцију. На жалост, данас се од овог драгоценог богатства бугарске престонице користи само мали део и то углавном од стране компанија за флаширање минералне воде. Данас су зграде некадашњих минералних купатила девастиране. И уместо да доприносе благостању Софије, термалне воде одлазе у канализацију или остају скривене у недрима града.

Хидролог проф. Костадин Штерев подсећа да управо ти извори чине наш главни град јединственим. Јер је вода сваког термалног извора различитог минералног садржаја и специфичних карактеристика што са своје стране пружа могућност за ширу практичну примену воде. Садржај минералних вода у северном, јужном, источном и западном делу Софијске котлине је сасвим различит и управо због те разноврсности кажемо да имамо велико богатство, наводи Костадин Штерев и прецизира:
- У недрима Софијске котлине и на територији наше престонице генерише се око 500 литара у секунди термалних вода. Њихова најнижа температура је од 30 до 35 степени Целзијусових, а неке достижу до 80-90 степени. Међутим, од тог потенцијала ми тренутно користимо тек око 1/5. Више него јасно је да су потребни програми и пројекти за истраживање и експлоатацију термалних вода. На жалост, последњих 20 година у том погледу нисмо постигли напредак.

© Фотографија: BGNES

Централно софијско јавно купатило