Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Цар Калојан – дипломата и ратник

Споменик Цару Калојану у граду Варна
Фотографија: хива
Један од истакнутих средњовековних бугарских државника – Калојан сео је на престо у прекретно доба. Његова старија браћа – великаши Петар и Асен су 1185. године стали на чело устанка за ослобођење Бугарског царства од византијске владавине. Он је био успешан и бугарска држава се препородила након скоро два века.

Снагом једне клаузуле мировног уговора са Византијом Калојан је био талац у Константинопољу. Две године касније он је побегао и вратио се у своју отаџбину. Калојан је помагао својој браћи у управљању ослобођеним пределима. Међутим, Асен и Петар су постали жртве завереника. Г. 1197. млади владар је остао сам и требало је да се сналази у тешкој ситуацији, када су скоро сви великаши били против њега, а водио је и рат са Византијом. Али је он располагао моћним оружјем: поседовао је блистави дипломатски таленат, вешто је преговарао, знао је како да супротставља своје противнике и како да привлачи своје непријатеље, какав је био например убица његовог брата Асена – Иванко. Калојан је постао одговорни државник и вешт политичар и поред чињенице да је стао на чело царства са свега 30 година. Тако да су његове ратне кампање против Византије биле успешне и постигнут је мир.

© Фотографија: wikipedia.org

Гроб Цара Калојана у граду Велико Трново

Један од изазова са којима је био суочен Калојан, био је да стекне међународно признање за бугарску државу и своју владавину после вишегодишње туђе власти. Он је свакако наследио престо од своје браће, али она у ствари нису била званично призната од страних владара.

- Питање није само у тражењу престижа или таштини, него се радило о решавању изузетно важног проблема, објашњава историчар проф. Пламен Павлов. Истина је да је успомена на славно Прво бугарско царство које је било и једна од три Велике силе Средњовековне Европе, и даље била жива. Доказ тога су списи западних аутора и посебно они из ХІ-ХІІ века. Али је прекидање бугарске државности за око два столећа оставило трајан утисак на међународни статус кво.

Међутим, Калојан је био опрезан. Познато је, например, да у току неколико година он није одговарао на предлог папе Инокентија Трећег да се придружи Римској цркви...

- Контакти Калојана и папе су више пута изазивали бурне расправе међу научницима. Често пута се прихватало да се радило о папиној иницијативи, и то је можда тако, наводи Пламен Павлов. Али, с друге стране, неки историчари сматрају да је управо Калојан био активна страна, али је затим сасвим свесно допуштао одуговлачење преговора у очекивању сређивања питања са Византијом. То је и најверодостојинији сценарио.

© Фотографија: wikipedia.org

Факсимил кореспонденције Калојана са Инокентијем ІІІ која садржи формулу: "Калојан, цар Бугара и Влаха".

Сматра се да је у ту сврху 1200-1201. године Калојан склопио савез са византијским царем Алексијем Трећим Анђелом. Успео је и да припоји Бугарској земље Добромира Хрса, бугарског племића и независног владара у Македонији. Али му је после тога василеус одбио обећано признање. Када су витезови учесници Четвртог крсташког рата ушли у Константинопољ, Алексији је побегао и сакрио се у тврђави Дебелт, надомак данашњег града Бургас. Тада је предложио Калојану своје признање, али је за бугарског владара оно већ било бесмислено, јер се Византијски василеус у ствари сам детронирао. Осим тога, Римска црква тада је била најугледније средиште Европе, које би могло да реши проблем са међународним признањем Бугарске. Калојан је послао одговор папском писму са захтевом за царском круном и самосталном црквом.

Г. 1204. Бугарска и Римска црква су потписале унију. Папин изасланик кардинал Лав је прогласио Калојана за краља Бугара и Влаха, а архиепископа Василија – за примаса Бугарске цркве. Православни канони су сачувани. У својим писмима Инокентију III Калојан међутим ј инсистирао да се потписује као цар, а његов првосвештеник да се титулује као патријарх Бугарске цркве. Тако је пребачен мост ка славним традицијама Првог бугарског царства. Унија са Римом опстала је до 1235. године.

У години када је бугарски владар добио признање, крсташи су ушли у Константинопољ. Балдуин Први постао је цар новоствореног Латинског царства и био је крунисан за константинопољског императора. Тада је он одбио Калојанов предлог о добросуседству. Витезови уопште нису крили своје освајачке планове. Тада се грчко племство из Тракије обратило Калојану за помоћ.

- Калојан је био припремљен за тај рат, објашњава проф. Павлов. Много често у популарним текстовима, романима, ствари су представљане у не баш истинском светлу. То је, свакако, у великој мери зависило од стручних знања у одређено доба. Например, када је Фани Попова-Мутафова писала своје књиге, сматрало се да је тешко наоружана крсташка војска била нешто веома страшно и да Бугари нису били припремљени за њу. Истина је да је бугарска армија имала сличне византијској јединице. А и Бугари су били сведоци крсташких ратова, нарочито Трећег. Прикупљани су извиђачки подаци. Калојан је био свестан да је суочен са опасним ривалом, који може да га склони са његовог основног задатка – да уједини бугарске пределе, јер су Петар и Асен већ 1187. године изјавили да желе да обнове царство и да оно опет буде "какво је некад било".

© Фотографија: архива

Битка код Хадријанопоља, заједничка слика.

Г. 1205. у бици код Хадријанопоља (данашњег града Једрене) војска Калојана је потукла крсташе, цар Балдуин I Фландријски је био заробљен и одведен у Трново, где је убијен. А бугарски цар је преминуо две године касније, прилико опсаде Солуна. Сахрањен је у цркви Светих четрдесет мученика у старој бугарској престоници Велико Трново.

- По мени најверододстојнија је теорија да је он убијен у дворској завери, истиче Пламен Павлов. И поред тога запажа се неки изузетан континуитет тадашње бугарске елите у њеном настојању да ојача државу, да је претвори у заслон за све Бугаре, да поново успостави територијални интегритет Првог бугарског царства. И цар Калојан је блистав пример те племените амбиције.

Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Николај Овчаров

У некрополи на Перперикону археолози открили још један гроб „вампира“

Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..

објављено 22.10.24. 12.16

Љубавне строфе на чесми Елија у Никополу

Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...

објављено 21.10.24. 12.20
Ромен Гари (1914-1980)

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора.  Једног хладног..

објављено 21.10.24. 11.37