Један од изазова са којима је био суочен Калојан, био је да стекне међународно признање за бугарску државу и своју владавину после вишегодишње туђе власти. Он је свакако наследио престо од своје браће, али она у ствари нису била званично призната од страних владара.
- Питање није само у тражењу престижа или таштини, него се радило о решавању изузетно важног проблема, објашњава историчар проф. Пламен Павлов. Истина је да је успомена на славно Прво бугарско царство које је било и једна од три Велике силе Средњовековне Европе, и даље била жива. Доказ тога су списи западних аутора и посебно они из ХІ-ХІІ века. Али је прекидање бугарске државности за око два столећа оставило трајан утисак на међународни статус кво.
Међутим, Калојан је био опрезан. Познато је, например, да у току неколико година он није одговарао на предлог папе Инокентија Трећег да се придружи Римској цркви...
- Контакти Калојана и папе су више пута изазивали бурне расправе међу научницима. Често пута се прихватало да се радило о папиној иницијативи, и то је можда тако, наводи Пламен Павлов. Али, с друге стране, неки историчари сматрају да је управо Калојан био активна страна, али је затим сасвим свесно допуштао одуговлачење преговора у очекивању сређивања питања са Византијом. То је и најверодостојинији сценарио.
Сматра се да је у ту сврху 1200-1201. године Калојан склопио савез са византијским царем Алексијем Трећим Анђелом. Успео је и да припоји Бугарској земље Добромира Хрса, бугарског племића и независног владара у Македонији. Али му је после тога василеус одбио обећано признање. Када су витезови учесници Четвртог крсташког рата ушли у Константинопољ, Алексији је побегао и сакрио се у тврђави Дебелт, надомак данашњег града Бургас. Тада је предложио Калојану своје признање, али је за бугарског владара оно већ било бесмислено, јер се Византијски василеус у ствари сам детронирао. Осим тога, Римска црква тада је била најугледније средиште Европе, које би могло да реши проблем са међународним признањем Бугарске. Калојан је послао одговор папском писму са захтевом за царском круном и самосталном црквом.
Г. 1204. Бугарска и Римска црква су потписале унију. Папин изасланик кардинал Лав је прогласио Калојана за краља Бугара и Влаха, а архиепископа Василија – за примаса Бугарске цркве. Православни канони су сачувани. У својим писмима Инокентију III Калојан међутим ј инсистирао да се потписује као цар, а његов првосвештеник да се титулује као патријарх Бугарске цркве. Тако је пребачен мост ка славним традицијама Првог бугарског царства. Унија са Римом опстала је до 1235. године.
У години када је бугарски владар добио признање, крсташи су ушли у Константинопољ. Балдуин Први постао је цар новоствореног Латинског царства и био је крунисан за константинопољског императора. Тада је он одбио Калојанов предлог о добросуседству. Витезови уопште нису крили своје освајачке планове. Тада се грчко племство из Тракије обратило Калојану за помоћ.
- Калојан је био припремљен за тај рат, објашњава проф. Павлов. Много често у популарним текстовима, романима, ствари су представљане у не баш истинском светлу. То је, свакако, у великој мери зависило од стручних знања у одређено доба. Например, када је Фани Попова-Мутафова писала своје књиге, сматрало се да је тешко наоружана крсташка војска била нешто веома страшно и да Бугари нису били припремљени за њу. Истина је да је бугарска армија имала сличне византијској јединице. А и Бугари су били сведоци крсташких ратова, нарочито Трећег. Прикупљани су извиђачки подаци. Калојан је био свестан да је суочен са опасним ривалом, који може да га склони са његовог основног задатка – да уједини бугарске пределе, јер су Петар и Асен већ 1187. године изјавили да желе да обнове царство и да оно опет буде "какво је некад било".
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Дана 11. јуна 2007. године председник САД Џорџ Буш млађи боравио је у посети Софији. Конференција за новинаре одржана је међу експонатима Националног археолошког музеја. Свечани ручак за госта приређен је нешто касније у просторијама Националног..
Променљиво облачно
Претежно облачно
Облачно