Током протекле недеље Влада Бугарске је успела да у првом кругу гласања усвоји три основна буџета за 2015. годину – државни буџет и буџете Националне касе здравственог осигурања и Националног завода за социјално осигурање. Дебате и усвајање тих главних финансијских планова увек изазивају велико интересовање и бурне реакције јавности. А и како другачије када је реч о изради буџета од којих зависи 40 посто БДП-а, што је велики постотак за малу и сиромашну Бугарску. Реч је о 16 милијарди евра, тако да приходи и расходи ових животно важних за друштво система утичу на услове живота како грађана који су у непосредној зависности од јавних финансија, тако и на живот запослених у приватном сектору, пензионера, деце, запослених и незапослених. Јер су у питању највећи финансијски ресурси у земљи који одређују какав ће бити развој бизниса, здравства, образовања, правосуђа, органа безбедности итд. На основу усвојена у начелу три буџета, а која ће претрпети мале измене пре него што их коначно одобри парламент, постаје јасно да се наредна година неће умногоме разликовати од неуспешне у многим аспектима 2014. године. У изгласаним буџетима готово да и нису предвиђена, нити се очекују додатна средства за реформе и побољшање стања у различитим секторима, што је и сасвим логично, обзиром на то да се очекује привредни раст од 1 посто. Ако свему томе додамо и нови јавни дуг који ће се, по свему судећи, повећати у 2015. години, испоставља се да перспективе и нису тако оптимистичне, поготову за гломазну јавну администрацију која свакако није задовољна предвиђеним смањењем плата државних службеника за 10 посто. Такве су нам могућности, тиме располажемо и на основу тога вршимо расподелу средстава, кажу у врху државе и додају да је главни циљ тих буџета стабилизација бизниса и попуштање друштвених тензија после политичке кризе која је потрајала скоро две године, а која је раздрмала и тешко погодила све. Претерани песимизам и крајња опрезност по том питању назиру се из редова опозиције и левице.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Председник Румен Радев је на састанку с амбасадором Јапана у Софији Хисашијем Мичигамијем поздравио интересовање јапанске стране за трговински и инвестициони потенцијал Бугарске. Састанку су присуствовали и власници и представници водећих јапанских..
Изградња ауто-пута „Хемус“, који повезује Софију и Варну, започета је 4. октобра 1974. године. Прву лопату на северној транспортној оси земље закопао је председник Државног савета и лидер Бугарске комунистичке партије, Тодор Живков, код села Јана. Овај..
Проширење међувладиног споразума између Бугарске и САД о сарадњи на пројекту изгрдање новог нуклеарног капацитета у НЕ „Козлодуј“ и изради нуклеарног програма у цивилне сврхе. О томе су разговарали министар енергетике Владимир Малинов и помоћник државног..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..